Kreditne kartice - pozajmice za izbegavati

Objavljeno: 03.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Zajmovi koje banke odobravaju putem kreditnih kartica spadaju među skuplje na našem tržištu. Ali tu se situacija malo popravlja pa podaci Narodne banke Srbije pokazuju da te kamate polako idu nadole, ali u odnosu na visine s kojih kreću, ti krediti su još uvek veoma skupi.

Prosečna kamata na kreditnu karticu a na dinarska zaduženja iznosila je 24,90 posto, a to je 0,15 procentnih poena niže nego u poslednja tri meseca 2011. Prosečna godišnja kamatna stopa koju su klijenti plaćali na tu pozajmicu bila je između 20 i 26 posto na godišnjem nivou.

Najnižu stopu je svojim klijentima ponudila Unikredit banka – 19 posto, a taj trošak je bio ubedljivo najviši kod Inteze – 31,37 posto godišnje.

Klijenti koji nisu mogli redovno servisirati te obaveze plaćali su i zateznu kamatu. Ona je u proseku iznosila 41,93 posto, mada ima i kuća gde je 60 procenata. Prosečna zatezna malo se smanjila – 0,21 odsto – u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Platne kartice izdate u Srbiji su obično tipa "master" i "viza" pa se mogu koristiti i za plaćanja u inostranstvu, a i domaća "dina" od ove godine daje tu mogućnost. Najviše se koriste za plaćanje u evrima.

Od 31 banke koje klijentima pružaju mogućnost korišćenja kreditnih kartica, četiri imaju različite kamate za dinare i evre: AIK banka, JUBMES, Inteza i Poštanska štedionica. Prosečna redovna kamata na dug u evrima iznosila je na kraju prošlog kvartala 18,76 posto, ili 1,33 odsto manje nego krajem prošle godine.

Kamate su bile od 15,60 posto u Poštanskoj štedionici do 22,73 u Agrobanci. Prosečna zatezna kamata za posmatrani period iznosila je 19,77 posto, ili 2,97 procenta više nego poslednjeg kvartala 2011.

Kako se klijenti na našem tržištu ponašaju kada su kreditne kartice u pitanju?

Većina ih je naučila lekciju o skupoći. Tako podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da se svakog meseca broj kreditnih kartica smanjuje: sada ih je 1.050.762, dok je u maju bilo 1.057.297, a to je 0,6 odsto manje.

Vlasnici su veoma obazrivi i kada su sume u pitanju. Tako su im banke na raspolaganje stavile 79,16 milijardi dinara, a koristi se 36,67, ili manje od polovine. U docnji je 73.809 kartica – neke od njih imaju jednog vlasnika, a negde klijent koristi više kartica.

Kako koristi kreditnu karticu, ili, još bolje, kako je ne koristiti? Istraživanje na tu temu nedavno je uradio portal Kamatica, a oni savetuju korisnicima obazrivost. Klijenti takav način plaćanja koriste po automatizmu i većina ih se nije potrudila da prouči ugovor i vidi na koji način troši svoj novac.

Za kupovinu robe srednje vrednosti bolje je štedeti nego je kupovati na tu vrstu kartica. Isto važi i za sitnije stvari. Za kupovinu knjiga ili parfema bolje je sačekati platu nego se zaduživati. Sve više banaka nudi klijentima instolment kartice. Umesto otplate od uobičajenih pet posto mesečno, četiri ili više rata. Rok otplate je kraći a ukupan dug vraćen banci niži, istina, i rata je viša, ali se to dugoročno isplati.

Šta da rade klijenti koji su preterali s kreditnim karticama? Sve više banka nudi da se taj dug, kao i standardni kredit, refinansira. Ako je kamata manja, a i broj rata, to bi za mnoge prezadužene moglo biti pravo rešenje.

Mnogi će se zapitati zašto se ti proizvodi nude na našem tržištu. Odgovor je kratak i jasan: za banke i kartičarske kompanije to je još jedan vid zarade.