NBS 'ne pegla' bankarske kamate

Objavljeno: 10.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

U našem finansijskom sistemu ne postoji mogućnost da centralna banka naredi poslovnim bankama da smanje kamate, kaže se u odgovoru Narodne banke Srbije na naše pitanje da li je i kod nas moguće ono što je nedavno učinila centralna banka Crne Gore.

Ona je naložila bankama da smanje cenu novca do oktobra i da će ukoliko to one ne učine sama propisati njihovu visinu u poslednjem kvartalu.

Kamate na bankarske pozajmice kod nas određuje tržište i samo tome možemo da „zahvalimo” za trenutno visoku cenu novca. Drugim rečima, ovaj "danak u novcu" plaćamo zbog visokog udela nenaplativih kredita, rizika zemlje, ali i pogodnosti da, kao država, vodimo sopstvenu monetarnu politiku.

Naravno, na visinu kamata utiče i to da oni koje mi zovemo domaće banke imaju neuporedivo manji kreditni potencijal od stranih, ali i da se ponašaju kao njihove kolege – tržišno.

– U važećem zakonodavnom okviru ne postoji eksplicitno propisana mogućnost da NBS ograničava kamate koje banke naplaćuju na svoje plasmane. Politiku kamatnih stopa banke određuju u skladu sa svojom poslovnom politikom, pri čemu na visinu kamatnih stopa utiču brojni faktori, poput kamatne stope po kojoj se banka zadužuje, kreditnog rizika konkretnog dužnika, konkurencije u bankarskom sektoru – odgovaraju u NBS.

U NBS navode da se do sada nisu mešali u ugovorne odnose banaka i njihovih klijenata kad je reč o određivanju cena bankarskih proizvoda i usluga, jer bi takvo mešanje moglo ugroziti funkcionisanje tržišne privrede zasnovane na navedenim načelima. Međutim, radi zaštite interesa korisnika bankarskih usluga, propisana je obaveza transparentnog prikazivanja realne cene zaduživanja dužnika banaka: efektivne kamatne stope, visine nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, uslovi za promenljivost kamatne stope i slično.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, podseća da je crnogorski monetarni režim evroizovan i da su oni, prelaskom na evro, izgubili nezavisnost u vođenju monetarne politike. Praktično, zavise, od mera Evropske centralne banke.

– Oni su izgubili tržišne mehanizme, dok naša centralna banka sopstvenom referentnom kamatnom stopom daje signale tržištu o visini kamata na tržištu. U paketu s ciljanom inflacijom i plivajućim deviznim kursom. Kamate kod nas jesu visoke, ali to je posledica visokog udela nenaplativih kredita i uopšte rizika u našem sistemu – kaže Grubišić.

Uprkos konstantnom nezadovoljstvu korisnika kredita u pogledu visine kamata i optužbama da su, kao i činjenici da ovde posluju 33 banke, uslovi zaduživanja praktično isti što može da ukazuje na dogovor banaka, takve navode niko nije dokazao. Štaviše, nije ni pokušao da dokaže što su nam potvrdili u organizacijama potrošača, kao i u Komisiji za zaštitu konkurencije.