Rast evra zavio u crno devizne dužnike

Objavljeno: 09.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Koliko rast kursa može da košta dužnika koji vraća devizne kredite najbolje zna država. Njoj mesečno treba od 35 do 40 milijardi dinara samo za plaćanje rata već uzetih zajmova i finansiranje minusa u državnoj kasi.

- Kada dinar padne u odnosu na evro za samo jedan odsto, svaki stoti deo tog procenta nas mnogo košta - objašnjavaju ekonomisti.

U istoj poziciji su i građani koji su se zadužili u evrima, a plate primaju u dinarima. Samo od početka ove godine, rata od 100 evra svakom dužniku porasla je za 1.096 dinara, samo zbog rasta kursa. Oni koji zajmove vraćaju već nekoliko godina, danas plaćaju ravno 3.689 dinara više na svakih sto evra, u odnosu na isti dan 2008. godine.

U proteklom periodu veliki broj dužnika ponovo se uzajmio, kako bi mogao da vraća dugove. Novi krediti glase na veće iznose, na duži rok i sa kamatama koje su u međuvremenu porasle. I dalje rastu. Dinarski krediti i dalje nisu rešenje, pošto kamate na njih uveliko premašuju 20 odsto.

- U odnosu na početak godine, poskupeli smo maržu na dinarske keš kredite za dva odsto - navode u jednoj banci. - Trenutno je kamatna stopa 22 odsto godišnje. Međutim, i ona je promenljiva pošto sadrži takozvani belibor, kamatu koja se formira na srpskom međubankarskom tržištu. Belibor trenutno iznosi 12,8 odsto i pokazuje tendenciju rasta.

Zbog opšte krize trenutno smo u situaciji da prostora za novo zaduživanje više nema, plate ne rastu, a uvećane rate moraju da se vraćaju. Rezultat je porast problematičnih kredita, a u njih spadaju svi oni gde dužnici ne vrate bar tri dospele rate.

Prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, 19 odsto od ukupno odobrenih kredita su problematični i dostigli su 342,7 milijardi dinara. Najveći problem sa otplatom ipak i dalje imaju firme, a ne građani.

- Problematični krediti građana iznose 53,5 milijardi dinara i na nivou su od oko devet odsto od ukupno odobrenih kredita - navode u NBS. - Od tog iznosa 16,1 milijarda dinara se odnosi na stambene zajmove, a 11,6 milijardi dinara na gotovinske, što predstavlja najznačajnije kategorije po učešću u problematičnim kreditima.