Kako do stana bez pomoći države

Objavljeno: 04.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, 24 sata

Građani koji su ove godine planirali da kupe stan na kredit pomoću subvencije države - zakasnili su. Novac koji je država za ovu godinu predvidela za subvencije je potrošen. Zasad su u ponudi jedino komercijalni krediti, uz kamatu od oko sedam odsto, ali je uz njih rata veća između 40 i 60 evra mesečno za stan vredan 50.000 evra.

Bojan Despotović (35) živi kao podstanar u jednosobnom stanu u Beogradu. Svakog meseca plaća kiriju 200 evra, a ako bi dodao pedesetak evra, mogao bi da plaća ratu za svoj stan.

- Subvencionisani kredit je dobro rešenje, jer je kamata najpovoljnija, niža je od pet odsto. Pošto je i učešće pet odsto, mogao bih da se snađem i da deo novca skupim, a deo pozajmim - priča Bojan.

Sličan plan su, po svemu sudeći, imali i drugi građani. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, ove godine je iskorišćeno svih 1,7 miliona dinara koji su budžetom predviđeni za subvencije prvog stana.

- U ovoj godini je 1.200 građana kod nas osiguralo takve kredite. Nadamo se da će, zbog velikog interesovanja, rebalansom budžeta biti odobrena naknadna sredstva za subvencije - kažu u NKOSK-u.

Za sad su na raspolaganju komercijalni krediti s nešto višom prosečnom kamatom od sedam odsto, a potrebno je i veće učešće od najmanje 20 odsto. Na primer, za kupovinu stana od 50.000 evra uz subvenciju, u startu je za učešće potrebno izdvojiti 2.500, a rata bi bila 230 evra. Za komercijalni kredit je za učešće potrebno 10.000, a rata je 300 evra.

Kredit za stan sa evro klauzulom banke odobravaju i bez učešća, ali je u tom slučaju potrebno da se pod hipoteku stavi neka druga nekretnina koja je vrednija za 20 odsto od stana koji se kupuje, a i rata je veća. Na primer, za stan koji košta 60.000 evra uz kamatu od 7,5 odsto i na rok od 25 godina, ako nema učešća rata će iznositi 440 evra.

Uz iste uslove, ali uz učešće od 20 odsto, za ratu treba oko 100 evra manje i hipoteka je na stanu koji se kreditom kupuje. Banke u ponudi imaju i fiksnu ratu. Rata je fiksna od godinu dana do pet godina, zavisno od banke, što znači da u tom periodu iznos neće zavisiti od euribora (evropske međubankarske kamate).
 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana