Otkazi birokratiji koštaju bogatstvo

Objavljeno: 03.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Ako se glasači pitaju, makar oni koji platu zarađuju u privatnom sektoru, zaposleni „na budžetu“ mogli bi da budu prva stavka „za brisanje“ u planu štednje buduće vlade. U javnom sektoru je oko 550.000 ljudi, a iz državne i lokalnih kasa se plaća oko 300.000 njih.

S druge strane, sve i kad bi nova vlast bila spremna da se odmah odrekne, na primer, 10.000 činovnika, lekara, nastavnika, policajaca i vojnika, njihov odlazak bi u prvi mah povećao minus u budžetu. Gruba računica kaže za najmanje 3,9, a možda i za čitavih deset milijardi dinara.

Najveći deo ovog novca otišao bi na njihove otpremnine. U slučaju da je prosečni birokrata zarađivao oko 50.000 mesečno, neto, na ime otpremnine bi primio oko 495.833 dinara. A armija od 10.000 takvih službenika dobila bi ukupno oko 4,95 milijardi dinara.

Zaposleni u državnoj službi, međutim, po dobroj praksi imaju pravo na stimulativnu otpremninu. Ona znači „bonus“ od po 20 odsto uvećanja. Odvojeno se obračunava dodatna petina na prvih deset godina staža i odvojeno za ostatak. U slučaju službenika sa neto prosekom od 50.000 dinara, otpremnina dostiže skoro 600.000 dinara.

Ukoliko hipotetički otpušteni državni službenik ne nađe odmah posao, imao bi pravo na novčanu naknadu koju dobija od Nacionalne službe za zapošljavnje. Prema stažu, prima je od tri meseca do najviše dve godine. U našem primeru, 25 godina staža, sredstva bi dobijao godinu dana. Iznos naknade zavisi od prosečne plate, a praksa pokazuje da se kreće između 14.299 do 28.599 dinara.

Službenik koji je primao neto 50.000 dinara, od biroa bi dobijao oko 25.000 dinara. Na to se obračunaju i porezi i doprinosi. Znači da državu košta još oko 16.000 dinara. Tokom 12 meseci, trošak dođe do 492.000 dinara. Ako bi svih 10.000 „ražalovanih“ bili u ovoj kategoriji, budžet bi morao da obezbedi još oko 4,9 milijardi dinara.

KOLIKI JE VIŠAK

Bez koliko bi se državnih službenika i njihovih kolega u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji, pa i javnim preduzećima, i dalje moglo normalno funkcionisati, ne zna se precizno. Procene se drastično razlikuju. Čuju se uverenja da bi se „aparat“ bez ikakvih posledica mogao i prepoloviti, ali i analize koje kažu da je reč o najviše 25.000 viška. Ne znamo još ni šta će biti plan buduće vlade, ali ako Srpska napredna stranka zaista bude u njoj, razmatraće se ukidanje 50 agencija. U Srbiji ih je trenutno oko 130 i godišnje koštaju najmanje 820 miliona evra.