EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Država ne odustaje od zaštite bogatih

Objavljeno: 02.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, Blic

Ekonomisti nemaju dileme da sadašnji poreski sistem u Srbiji više ide u korist bogatima. Kod nas više se isplati posedovati nego raditi, rupe u zakonima omogućavaju bogatima da manje poreza plate državi, dok koristi od subvencija, namenjenih prvenstveno socijalno ugroženim građanima, koriste jednako i najimućniji.

Na pitanje o koristi od uvođenja tzv. sintetičkog poreza, kojim bi svi prihodi pojedinaca bili oporezovani odjednom, kao i o uvođenju više stopa za oporezivanje bogatijih, ekonomisti iznose različita mišljenja. Slažu se, međutim, da sadašnji poreski sistem više ide na ruku bogatima. 

- Naše društvo privileguje bogate ljude, dalo im je razne olakšice kod oporezivanja profita i niže poreze na poslovnu imovinu, ali to nije rezultiralo novim investicijama
- kaže Miodrag Zec, ekonomista, i dodaje da ima primera da vlasnici preduzeća, zbog povoljnijeg oporezivanja, i deo lične potrošnje vode kao poslovne rashode.

 Paradoks je, međutim, da, formalno gledano, progresivno oporezivanje već postoji i kod poreza na imovinu (raspon od 0,4 do dva odsto vrednosti imovine), kao i kod poreza na godišnji dohodak građana, gde je 10 odsto stopa na prihode iznad 1,9 miliona dinara, a 15 odsto na deo prihoda koji pređe približno dvostruko veću sumu. 

Kako država poreskom politikom štiti bogate:
Godišnji porez na dohodak ne uključuje prihode od kapitala
Niža stopa PDV-a uključuje i proizvode koje kupuju bogati, a slično važi i za struju i komunalne usluge
Preduzeća plaćaju porez prema knjigovodstvenoj vrednosti imovine, koja je nerealno niska
Zbog brojnih olakšica, efektivna stopa poreza na dobit iznosi 6,5 odsto ili 3,5 odsto manje od nominalne


Međutim, izuzimanjem prihoda od kapitala iz osnovice, po mišljenju Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, taj porez je u velikoj meri obesmišljen, a dve stope nisu bitno povećale prihod budžeta. On smatra da je bolje rešenje bilo ono od pre 2004, kada su praktično svi prihodi bili uključeni i oporezovani jedinstvenom poreskom stopom. 

 S druge strane, Miodrag Zec smatra da bi objedinjen godišnji dohodak trebalo oporezivati blago progresivno. 

 Kod poreza na imovinu, visoka gornja stopa obesmišljena je potcenjenom vrednošću imovine, posebno kod firmi. 

- Pravna lica plaćaju nizak porez, jer se gleda knjigovodstvena vrednost imovine, a rupa u zakonu omogućava bogatima da fiktivnim otvaranjem firme deo imovine knjiže na preduzeće - objašnjava Nikola Altiparmakov.

Saša Radulović, stručni konsultant za poreze, kaže da Srbija ima iskrivljen poreski sistem u kome je „skupo zapošljavati, a jeftino posedovati” i tu tvrdnju potkrepljuje i strukturom prihoda države, u kojima dominiraju porezi na rad i potrošnju, dok je učešće poreza na imovinu i na profit zanemarljivo. 

- Ako jedan moler ili veb-programer pogodi posao za 300 evra a državi mora da uplati 120, onda je nemoguće boriti se protiv sive ekonomije. Zato je potrebna poreska reforma koja će smanjiti troškove rada, a poskupeti potrošnju - kaže Radulović, i dodaje da je tu reformu trebalo sprovesti još 2009. kad je predlagala tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović.

Iako državu ne bi uporedio baš sa Superhikom - likom iz stripa „Alan Ford” - koji otima siromašnima da bi dao bogatima, Nikola Altiparkmakov smatra da država, vođenjem socijalne politike preko poreza i javnih preduzeća, rasipa novac koji bi mogao bolje da se usmeri ka najugroženijima. 

Koristi od niže stope PDV-a koja se plaća na hleb imaju i oni koji kupuju hleb „sava“ kao i oni koji pazare višestruko skuplje specijalne vrste hleba, a slično je i sa strujom, lekovima, bebi opremom... 

Jak lobi 

Predlog za progresivno oporezivanje dohotka nedavno je odbijen u Crnoj Gori, a Miroslav Ružica, dugogodišnji naučni savetnik Svetske banke, kaže da je malo verovatno da bi bio prihvaćen i u Srbiji, zbog nedovoljnih kapaciteta poreskih organa i još uvek jake snage lobija najbogatijih i najimućnijih. To bi, kaže Ružica, moglo da se promeni tek ako širom Evrope počnu da pobeđuju socijaldemokratske stranke i utiču na preoblikovanje ideološke slike kontinenta. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana