Dinar – zalutali metak za privredu

Objavljeno: 21.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Srpska privreda je, pokazali su podaci Agencije za privredne registre, prošlu godinu završila u plusu, a velike „zasluge” za to imao je kurs dinara prema evru. Naime, domaća valuta je prošlu godinu završila u plusu od četiri procenta u odnosu na evropsku, što je smanjilo vrednost duga privrede bankama.

U ovoj godini stvari, međutim, stoje obrnuto – dinar je već u prvih šest meseci debelo deprecirao u odnosu na evro, a moguće je da će i do kraja godine nastaviti da lagano klizi. To će negativno uticati na rashode preduzeća i vrlo je verovatno da će privreda ovu godinu završiti s neto gubitkom.

Problem je u tome što je srpska privreda visoko evroizovana, a dinar služi tek kao sredstvo plaćanja u manjim transakcijama. Kompletna privreda je zadužen u evrima, što kod stranih banaka u takozvanim prekograničnim kreditima, što kod domaćih banaka koje svoje zajmove indeksiraju u evrima, štiteći se od kursnih razlika. Kada kurs sklizne kao prethodnih meseci, rate kredita drastično skoče i mnoga preduzeća više ne mogu da ih plaćaju iz svojih prihoda.

Krediti nisu i jedini trošak u evrima koji preduzeća moraju da plaćaju. Sve nekretnine se u Srbiji iznajmljuju u evropskoj valuti pa firme koje zakupljuju veliki poslovni prostor tu dodatno gube novac. I cene mnogih usluga se vezuju za evro, a u toj valuti su ponekad „indeksirane” i plate, barem kada je reč o uskoprofilisanim i dobro plaćenim profesijama. Dalje, mnoga preduzeća uvoze opremu ili sirovine iz inostranstva i te inpute takođe plaćaju u stranoj valuti.

S druge strane, kompanije svoje proizvode prodaju u Srbiji, za dinare. Kada domaća valuta gubi na vrednosti, topi se i njihova dobit. Kompanije su prinuđene na smanjenje troškove poslovanja i snižavanje svoje zarade, često do granice profitabilnosti.

Druga opcija im je da povećaju cenu svojih proizvoda. Tako kurs gura i inflaciju što, opet, ostavlja negativne efekte i na poslovanje preduzeća, ali i na sve građane. Deprecijacija dinara ima loše posledice i za državni budžet, pošto je i on zadužen mahom u stranoj valuti: kada vrednost dinara pada, povećava se javni dug Srbije.

Guverner Narodne banke Dejan Šoškić kaže da odsustvo poverenja u dinar datira još od početka devedesetih godina prošlog veka kada smo imali hiperinflaciju, jednu od najvećih u svetu.

– Taj trag nepoverenja, nažalost, još uvek je tu, iako danas inflacija nije visoka. Finansijski sistem dinara je stabilan, a još ga ne koristimo kao svoju monetu jer mnogi ljudi štede u drugim valutama – kazao je guverner.

On dodaje da bi dinar trebalo da koristimo što više, „ne samo kao sredstvo plaćanja nego i kao sredstvo obračuna„.

– Okolnosti korišćenja dinara danas su mnogo povoljnije nego što su bile, recimo, u slučaju španske pezete, italijanske lire ili grčke drahme pre desetak ili dvadesetak godina, a ti narodi su ponosno koristili svoju valutu u svim transakcijama, i kao sredstvo plaćanja, kreditiranja i štednje, što bi i mi trebalo da radimo s dinarom – poručio je Šoškić.

Vrednost dinara u odnosu na evro je u prvih pet meseci ove godine pala čak više od 12 procenata. Pri tom je Narodna banka za to vreme zamenila čak milijardu i po evra da bi sprečila drastičnije oscilacije. Poslednjih sedmica kurs se donekle stabilizovao, ali ekonomisti ne očekuju da bi domaća valuta mogla ozbiljnije aprecirati do kraja godine. Stranih investicija, pogotovo nekih većih, nema ni u najavi, a priliv kapitala nije izgledan ni u drugim oblicima. Uz to, veliko je pitanje koliko će buduća Vlada biti spremna da uđe u reforme pa su i stručnjaci beogradskog Ekonomskog instituta, koji se inače ne upuštaju olako u dramatične prognoze, upozorili na to da bi, ukoliko se ništa ne bude promenilo, evro na kraju godine mogao vredeti oko 125 dinara.