EUR 117,59 USD 106,35 CHF 107,23

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.09.19. :: 117.5843 rsd

Zamrzavanje nema alternativu

Objavljeno: 20.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Odustajanje od zamrzavanja plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija rizično je, jer preti opasnost od ubrzanog rasta javnog duga. S druge strane smanjenje budžetskog deficita bilo bi skromno, upozorio je juče dr Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora”, predstavljajući najnoviji broj ove publikacije Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Ako se odustane od te mere, stabilizacija će biti dosta sporija, smanjivanje fiskalnog deficita biće relativno skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to znači da će javni dug i dalje relativno brzo rasti, objasnio je Arsić.

Prilikom predlaganja drugih mera treba imati na umu njihov uticaj na fiskalni deficit, ali i doprinos oporavku i rastu privrede, ukazuje autor ove analize pod naslovom ,,Da li je Srbiji potrebna fiskalna konsolidacija i kako je ostvariti”. Arsić je primetio da neke mere ne bi bile dobre, kao što je smanjivanje javnih investicija.

Pored toga, njegov stav je da neke druge mere ne bi mogle da imaju isti učinak u smanjivanju jaza između prihoda državnog budžeta i rashoda kao što su to zamrzavanje plata i penzija. Naime, u plan koji je predložio Fiskalni savet već su uključene moguće uštede pri nabavci robe i usluga, na subvencijama ili kod otpuštanja viška radnika.

Ako bude povećana stopa poreza na dodatu vrednost, a odustane se od zamrzavanja plata i penzija, onda će značajan deo dodatnih prihoda od poreza na dodatu vrednost, verovatno nekih 30 do 40 odsto, otići na dodatno povećanje plata i penzija, koje će biti povećane za rast cena koji će biti posledica povećanja PDV-a – rekao je Arsić.

Po njemu, odustajanjem od zamrzavanja plata i penzija zadržavaju se dosta visoki rizici kao to da javni dug postane neodrživ i da njegovo finansiranje postane nemoguće – ocenio je Arsić.

On je primetio da „ukoliko gledamo šta rade druge zemlje u okruženju i u Evropi, teško je pretpostaviti da su svi njihovi ekonomisti nestručni i njihovi političari neodgovorni i preuzimaju tako drastične mere štednje, kao što je smanjenje plata i povećanje poreza, a da samo u Srbiji to nije neophodno”.

Arsić je naveo primer Slovenije koja smanjuje plate koje se isplaćuju iz budžeta, Hrvatske koja je povećala PDV, a planira i smanjivanje plata državnih službenika, kao i da je većina zemalja u Evropi povećala neki porez, najčešće PDV.

Prema njegovom mišljenju ključ za oporavak privrede Srbije je u strukturnim reformama kojima se otklanjaju sistemske prepreke za privredni napredak, a ne u fiskalnim podsticajima. Prostor za fiskalne podsticaje u Srbiji je vrlo ograničen, njihovi dometi su vrlo mali, a potencijalni troškovi i rizici zbog rasta javnog duga i spoljnog deficita su visoki.

U svojoj analizi rezultata primene Zakona o fiskalnoj decentralizaciji Arsić je naglasio da su oni „krajnje negativni” i da je taj propis značajno uticao na povećanje fiskalnog deficita Srbije. On je naglasio da je samo u prvom kvartalu ove godine fiskalni deficit Srbije povećan za 10 milijardi dinara zbog prebacivanje dela budžetskih prihoda sa centralne na lokalne vlasti.

Ako Zakon o finansiranju lokalnih samouprava ostane na snazi, fiskalni deficit će u ovoj godini biti povećan za oko 40 milijardi dinara – rekao je Arsić i zatražio ukidanje tog zakona ili izmenu preraspodele budžetskih prihoda sa lokalnog na centralni nivo.

Podsetio je da je u Srbiji u prva četiri meseca ove godine ostvaren visok fiskalni deficit, od oko 80 milijardi dinara ili sedam odsto BDP-a.

Država da se uozbilji

U vremenskom i finansijskom tesnacu, u kome je Srbija, država mora da se uozbilji, a to znači da mora da smanjuje troškove ako već neće da zamrzava plate i penzije - rekla je Kori Udovički, tvorac FREN-a.

To podrazumeva fiskalne restrikcije i neophodne žrtve, a od nove vlade se očekuje da saopšti listu prioriteta. Privredni oporavak mora biti na njenom početku, a politika mora da sluša privredu i struku.

Ukupna potrošnja u Srbiji premašuje raspoloživi BDP za 10 do 16 odsto, podsetila je Udovički. Zato je neophodno merama fiskalne politike podsticati proizvodnju.

Subvencije i oslobađanje od poreza ne mogu biti jedine podsticajne mere, naglasila je Udovički i založila se za osnivanje razvojne banke.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana