Opet se živi na čekove

Objavljeno: 18.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

"Kupiš danas, a platiš za mesec, dva, pa tako sve do 200 dana", ovaj recept za preživljavanje rasta cena znamo još od devedesetih godina. 

Ipak, doći do čeka u bankama danas je daleko teže nego što je bilo pre više od decenije.

Čekove su još pre desetak godina masovno zamenile razne vrste platnih kartica. Međutim, kamate na pozajmice preko njih bile su za mnoge preskupe, baš kao i redovni krediti. Zato je ček na poček doživeo renesansu.

U Srbiji posluju 33 banke, a one u kojima je dominantan domaći kapital izdaju čekove.Strane banke ih baš nisu prihvatile pa ih klijentima nude najčešće one koje su bile državne pre privatizacije.

Banke prečesto za čekove traže posebne uslove. Tako klijent može dobiti onoliko čekova za koliko ima pokriće na računu.

Pojedine kuće to računaju s dozvoljenim minusom, a negde je to bez ove uobičajene pozajmice. Do deset komada može se u banci dobiti bez teškoća, a za sve preko toga potrebna je posebna procedura.

Uprkos specijalnim zahtevima, broj izdatih čekove raste iz godine u godinu. Tako je 2009. izdato 7,9 miliona čekova, godinu kasnije 8,7 i lane 8,9. Ove godine će ta brojka verovatno biti i veća jer se i kriza produbila.

Banke već duže klijentima nude rivolving kreditne kartice. Međutim, kamate su tu više od 30 posto godišnje.

Mnogi su zbog olakog zaduživanja na taj način platili paprene iznose pa su bili prinuđeni na to da refinansiraju te dugove i ugase karticu.

To je u ovom trenutku spas, ali će za potrošenu sumu, ili njen deo, platiti dvostruku kamatu. To nikome nijedan bankar na ovom svetu ne bi preporučio.

Kada su klijenti počeli da oklevaju s kreditnim karticama, bankari su im ponudili plaćanje na rate. Nova vrsta kartica troškove deli na tri, četiri pa do 12 rata.

Ponegde je to automatski čim klijent kupi robu ili uslugu i plati karticom. U drugim bankama se nakon kupovine klijent javi i kaže da deli trošak. Prva rata na naplatu stiže odmah, ostale sukcesivno na svaki mesec dana, to je kod nas uglavnom uobičajeno.

Na ovakva zaduženja plaća se kamata, ali ne uvek. Banke sa svojim klijentima-preduzećima imaju zaključene ugovore. Kod njih se kupuje beskamatno.

Zato pre svakog trošenja nije loše pogledati gde banka kod koje se vodi račun ima zaključene ugovore. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana