EUR 117,61 USD 106,29 CHF 106,94

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Svi se spremaju za izlazak Grčke iz evrozone

Objavljeno: 15.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, SEEbiz

Iako to niko ne želi javno da prizna, i Evropska centralna banka i zemlje članice evrozone i brojna preduzeća pripremaju se za grčko napuštanje evrozone. Analitičari očekuju pozitivne posledice za EU.

Sredinom maja  je poverenik EU-a za trgovinu Karel de Gucht po prvi put priznao da i Evropska centralna banka i Evropska komisija rade na planovima za nuždu "u slučaju da Grčka ne uspe". Odmah ga je kritikovao poverenik za finansije Olli Rehn.

- Karel de Gucht je merodavan za trgovinu. Ja sam merodavan za finansijske i ekonomske stvari i odnose sa Evropskom centralnom bankom. Ne radimo na scenariju grčkog napuštanja eura – rekao je Rehn.

Drugi su, međutim, iskreniji.

- Kada se centralne benke i preduzeća ne bi pripremale za takav scenarijo, to bi bila teška profesionalna greška - izjavio je belgijski podpredsednik vlade Didier Reynders. Ali je priznao da "na evropskom nivou nema službene rasprave što bi u tom slučaju trebalo učiniti". Ipak, jedna radna grupa članica evro-zone je navodno pozvala vlade da izrade planove za nuždu za slučaj grčkog napuštanja evra.

Novinska agencija Reuters prenosi da su visoki zvaničnici evro-grupe u proteklih šest nedelja u telefonskim konferencijama razmatrali razne mere, bez konkretnih odluka. Razmatrane su navodno kontrole kretanja kapitala, privremeno stavljanje izvan snage Šengenskog sporazuma koji jamči slobodu kretanja bez graničnih kontrola, ograničavanje količine novca koja se može podići na bankomatima.

Banke bi se morale da se pobrinu da li imaju dovoljno novca na raspolaganju, smatraju stručnjaci. Šef bečke Raiffeisen banke International Herbert Stepic kaže da bi u slučaju da Grčka napusti evro došlo do jakih potresa na financijskim tržištima, do velikih oscilacija na berzama.

Banke ne bi imale poverenja jedne u druge, a i privatne štediše bi strahovale za svoj novac.

- Sve banke strahuju od toga da privatne štediše izgube poverenje u njih. To dovodi do toga da oni pokucaju na vrata banaka i traže svoj novac - kaže Stepic.

I Evropska centralna banka verovatno razmišlja o tomu. Radi o sprečavanju moguće kreditne blokade kao 2008. godine prilikom propasti američke banke Lehman Brothers. ESB je već dva puta poslovnim bankama evro-zone pozajmila jeftin novac, ukupno oko 1.000 milijardi evra. Mnogi stručnjaci su očekivali da će se to ponovo dogoditi na zadnjoj sednici ESB-a 6. juna, ali ipak nije. Očito samo kako bi se sačuvala mogućnost delovanja za slučaj krajnje nužde.

I preduzeća se pripremaju za takav slučaj. Dve trećine nemačkih kompanija smatraju da istupanje Grčke iz evrozone ima smisla, gotovo polovina to smatra čak verodostojnim, a svako peto preduzeće je za takav slučaj preduzelo neke mere ili ih planira, pokazalo je jedno istraživanje konsultantske firme Roland Berger. Takve mere naročito moraju preduzeti preduzeća koja u Grčkoj imaju organizovanu  proizvodnju, partnere ili kredite kaže Max Falckenberg, partner u Roland Berger Strategy Consultants.

Preduzeća najviše strahuju od moguće ponovne kreditne blokade.

- Kompanije strahuju da bi se njihovi uslovi finansiranja mogli da se pogoršaju. Postojeći krediti bi mogli biti smanjeni, a novi uopše ne odobreni - kaže Falckenberg. Istina, gotovo 70 odsto preduzeća smatra svoju likvidnost dobrom, ali žele da budu sigurna i zavisna od banka. Zato 94 odsto njih kao svoj najvažniji izvor finansija navodi interno finansiranje.

Sve više preduzeća u izlasku Grčke iz evrozone vide pozitivne učinke. Za evrozonu to ne bi imalo većih finansijskih posledica jer su poveioci već anticipirali ono što bi moralo da bude otpisano, kaže Thomas Straubhaar, šef Hamburškog instituta za istraživanje svetske ekonomije (HWWI). Grčka je mala zemlja i zato bi posledice bile podnošljive.

- To bi bio šok, ali bi prednost bila u tomu što bi se ponovo povećala sigurnost planiranja. Za Grčku bi to značilo teško ekonomsko stanje za dugi niz godina. Ali, druge zemlje bi uvidele da napuštanje evro-zone nije rešenje - kaže Straubhaar.

- Taj scenario deluje na Portugal, Španiju i Italiju zastrašujuće i povećaće njihovu spremnost na reforme - kaže Straubhaar.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana