Može li fiksni kurs da spasi Srbiju

Objavljeno: 14.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92

Slabljenje dinara koje je više od 15 odsto na godišnjem nivou u odnosu na evro definitivno ozbiljno ugrožava srpsku privredu i, posebno - poljoprivredu.

- Kurs nam bukvalno jede svaki profit. Radimo tako da rast evra obračunavamo u kalkulacijama i do 20 odsto - kaže jedan od uglednih srpskih privrednika.

Dobre strane fiksnog kursa

- Veća likvidnost privrede
- Stabilizacija cena
- Smanjenje kamatnih stopa
- Manje mogućnosti za proneveru

Loše strane fiksnog kursa

- Ubrzano trošenje deviznih rezervi
- NBS gubi monetarnu nezavisnost

Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou.

Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača.

Prema mišljenju privrednika, neizvesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je rešiti njegovim fiksiranjem.

- Odavno smo tražili od države da obezbedi stabilnost kursa. Fiksni kurs može da bude dobro rešenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje - kaže privrednik Toplica Spasojević.

Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom.

Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani Srbije to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.

27.08.2012