Dinar slabi, ugrožava privredu

Objavljeno: 14.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Dinar je i danas, treći dan za redom, nastavio da slabi prema evru i to za 0,6 odsto ili 66 para, tako da je zvanični srednji kurs 116,7156 dinara za evro, saopštila je Narodna Banka Srbije (NBS).

Vrednost srpske valute od početka godine manja je za 14,4 procenata, što ozbiljno ugrožava srpsku privredu.

- Kurs nam bukvalno jede svaki profit. Radimo tako da rast evra obračunavamo u kalkulacijama i do 20 odsto. Ali u nekim sektorima, poput agrara, nema prostora za tako nešto. Oni imaju prostora za eventualni rast od svega pet odsto na godišnjem nivou. Tako su, uglavnom, svi već u gubitku, odnosno izvesno je da će u završnim računima za ovu godinu imati minus, ako se ne desi „čudo“ i dinar počne ozbiljnije da jača - kaže za „Novosti“ jedan od uglednih srpskih privrednika.

Prema mišljenju privrednika, neizvesnost dešavanja na deviznom tržištu moguće je rešiti njegovim fiksiranjem.

- Odavno smo tražili od države da obezbedi stabilnost kursa. Fiksni kurs može da bude dobro rešenje za privredu, ali samo ukoliko država zaista krene sa ozbiljnim planom štednje - kaže privrednik Toplica Spasojević.

Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković „patentirao“ je ovu ideju 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom. Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani Srbije to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu. Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.

DOBRE STRANE FIKSNOG KURSA* Veća likvidnost privrede
* Stabilizacija cena
* Smanjenje kamatnih stopa
* Manje mogućnosti za proneveru

LOŠE STRANE FIKSNOG KURSA
* Ubrzano trošenje deviznih rezervi centralne banke
* Narodna banka Srbije gubi monetarnu nezavisnost

27.08.2012