EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Finansijski kolaps države - još jedno osiromašenje novčanika građana

Objavljeno: 08.06.2012


Vesti izvor: Kamatica

Prazan državni budžet, akcije spašavanja propalih banaka, srozana vrednost dinara, previranja na političkoj sceni, monetarna politika NBS - sve ovo nas ponovo dovodi do ivice ambisa, sa kojeg uspemo ponekad da se udaljimo korak, najviše dva.

Kao što je i bilo najavljeno od strane Narodne banke Srbije da nam sledi pritezanje kaiša, podizanje vrednosti referentne stope i podizanje vrednosti obaveznih rezevri banaka, to se i desilo.

Referenta stopa podignuta je sa 9.5% na 10%, kao i određeni deo obaveznih rezervi koje su banke u obavezi da izdavajaju, a sve u cilju očuvanja projektovane stope inflacije za ovu godinu i kako nam se čini, bez konkretnog plana kako popuniti rupe u državnom budžetu, koje nas definitivno vode u propast. Ovome u prilog govori i današnje saopštenje NBS u kojem nas Izvršni Odbor NBS podseća da će stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu ključno zavisiti od brzine donošenja, intenziteta i implementacije programa fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa MMF-om.

Sve ovo naravno rezultiraće poskupljenjima kredita, a najveće posledice još jednog u nizu poskupljenja osetiće već dovoljno osiromašeni građani!

Zakonom o zaštiti korisnika finansijkih usluga NBS je u cilju očuvanja “novčanika” korisnika kredita između ostalog regulisala i način formiranja promenljivih kamatnih stopa vezivanjem marže za neki od promenljivih elemenata (euribor, belibor, referentna stopa).

Kako je većina kredita na tržištu upravo vezana za neki od ovih elemenata, doći će do poskupljenja kako kredita u otplati tako i kredita u ponudi banka.

Podizanjem vrednosti referentne stope NBS automatski će doći do skoka vrednosti BELIBORA, što znači da će svi dinarski krediti u otplati koji su vezani za referentnu stopu ili BELIBOR poskupeti, isto kao i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje.

Povećanjem dela obaveznih rezervi banaka, nije isključena mogućnost i da banke promene uslove kredita koje imaju u ponudi, odnosno da poskupi i bankarska marža koja se vezuje za neki od promenljivih elemenata.

Ovim poskupljenjem neminovno će se smanjiti i tražnja za kreditima, jer samo poskupljenje u kombinaciji sa porastom vrednosti minimalne potrošačke korpe i platama koje stagniraju, znači da će građani imati sve manje prostora za zaduživanje. Istovremeno, još više će se povećati nenaplativost već odobrenih kredita jer razlike u iznosu rate neće biti zanemarljive, čime opet ceh plaćaju građani!



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana