EUR 117,61 USD 106,23 CHF 107,45

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.09.19. :: 117.6085 rsd

Većim kamatama NBS spasava domaću valutu

Objavljeno: 07.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Dinar je posle vrtoglavog i dugog pada ove sedmice počeo neznatno da jača. Na godišnjem nivou domaća valuta je prema evru već izgubila 15,9 odsto. Ovo je najviše pogodilo one koji su imali dinarske štedne uloge. 

Građani su proteklih meseci masovno razročavali dinarsku štednju i pretvrali uloge u evro trudeći se da sačuvaju vrednost ušteđevine. Ako su se do sada depoziti građana u dinarima merili u procentima, ubuduće ćemo izgleda preći u promile. Već se čuje da je Narodna banka pripremila mere za smirivanje dinara, ali one bi mogle da znanto poskupe zajmove u dinarima.

Za utehu onima koji računaju na gubitak na depozite je da je sve to dosta koštalo i državu. Radi odbrane domaće valute iz deviznih rezervi je do sada potrošeno 1,3 milijarde evra. Na ovom planu bi izgleda mogli da prištedimo ubuduće. Očekuje se da na današnjoj sednici Narodna banka Srbije poveća referentnu kamatnu stopu i obaveznu rezervu. To bi povećalo interesovanje za domaće hartije od vrednosti jer će biti manje pritisaka na kupovinu evra na međubankarskom tržištu. A kao rezultat priliva deviza dinar bi ojačao. Ali tu ima još niz posledica po građane i privredu, koje imaju i dobre i loše strane. Jačanje dinara pre svega neće odgovrati izvozono orijetisanoj privredi ili onoj koja je to mogla da postane.

- Pad dinara je pojedine proizvode naših kompanija učinio interesantnim i počeli su sa izvozom. Ako domaća valuta počne naglo da jača onada bi oni opet postali nekonkurentni - objašnjava međunarodni konsultant Milan Kovačević.

- Na taj način Srbija će biti sve bliže recesiji. Domaća valuta ne sme naglo da slabi ali ni da jača. Ako smo već imali ovakav pad domaće valute, biće dobro da ne bude naglih skokova da bar izvoznici iskoriste to.

Što se tiče običnih građana na njihove poslove sa komercijalnim bankama najavljene promene će itekako uticati. Referentna stopa direktno utiče na visinu kamate.

Dinarski zajmovi su prethodnih meseci postali prilično populari. Za njih nije obavezan depozit ili učešće od 30 odsto kao za indeksirane. Pored toga, kamata je kod većine banaka bila oko 15 odsto godišnje. Za indeksirane zajmove to je 12 procenata godišnje. Zbog mogućnsti dobijanja veće sume i činjenice da kredit nije vezana za evro mnogi su se odlučivali za dinarski dug. Ukoliko se referentna stopa pomeri sa sadašnjih 9,5 na 12 - 12,5 odsto, i dinarska stopa bi mogla da poraste na 20 odsto. Za dinarske dužnike to će biti priličan trošak.

- Treba sačekati konačnu odluku NB, ali povećanje referentne stope neminovno vodi poskupljenju dinarskih proizvoda u bankama - objašnjava direktor glavne filijale za Vojvodinu AIK banke Slobodan Racić.

Sa druge starne, jačanje domaće valute je olakšica za građane koji vraćaju indeksirane zajmove.

- U prethodnih par meseci smo primetili da građani koji imaju obaveze za stambene zajmove kasne sa otplatom. Nismo izuzetak, tako je i kod većine kolega. Sada će im biti lakše da servisiraju svoje obaveze. To je bolje i za njih i za banke - kaže Svetozar Šijačić, rukovodilac za poslove sa stanovništvom iz Kredi Agrikol banke. Što se tiče referentne kamatne stope, očigledno ćemo dobiti novu. Najviša je bila u 2008. godini - 17,75 odsto, a najniža u 2010.
- samo osam odsto. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana