Šest banaka nam kroji kurs dinara

Objavljeno: 07.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Novosti

Šest velikih banaka praktično određuje visinu kursa dinara u odnosu na evro. Oni kupuju i prodaju evro i svakako mogu da isteraju kurs na nivo koji im odgovara.

One, trgujući devizama na takozvanom međubankarskom deviznom tržištu, stvaraju ponudu i tražnju za evrima i direktno utiču na cenu evropske valute.

Kada postoji pretnja da kurs u toku samo jednog dana značajnije padne ili poraste, reaguje Narodna banka, uključujući se u trgovanje. Od početka godine NBS je tako isključivo prodavala evro na ovom tržištu, u ukupnom iznosu od preko 1,28 milijardi, što je uticalo na ublažavanje pada dinara.

Pad od 99 para

Srednji kurs je 115,65 dinara, što je pad za tačno 99 para u odnosu na u sredu. Iako dinar već tri dana jača, od početka godine je u odnosu na evro oslabio za 9,5 odsto. Trezor je, inače, u sredu prodao zapise indeksirane u evrima u vrednosti od 50 miliona evra, što je dodatno "povuklo" veće količine dinara sa tržišta.

Razlog za ovoliki porast evra, za 12 dinara od početka godine, leži i u činjenici da su kupci državnih hartija od vrednosti, kada ih naplate u dinarima, odmah "bežali" u evro.

Najlakše je "izaći" iz blagajničkih zapisa koje emituje NBS, kaže sagovornik Novosti i objašnjava da oni dospevaju na svakih 14 dana, a trenutno se u ovim zapisima nalazi oko 50 milijardi dinara.

Kada to uporedimo sa činjenicom da je ovaj iznos krajem prošle godine bio preko 100 milijardi dinara, jasno je da su investitori iz zapisa pobegli u evro, a to je veliki pritisak na slabljenje dinara.

Kod zapisa trezora situacija je nešto drugačija, pošto se oni emituju na nešto duže rokove: tri meseca, šest meseci, godinu, dve... Takođe, kupci ovih hartija su i inostrane banke, a ne samo domaći investitori.

27.08.2012