Kriza zakucala i na nemačka vrata

Objavljeno: 07.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Međunarodna bonitetna agencija Mudis snizila je kreditni rejting šest nemačkih banaka, uključujući i drugu po veličini - Komercbanku.
To se sve dešava u trenutku kada nemački nedeljnik Špigl otkriva ranjivost ekonomije najsnažnije članice EU.

- Angela Merkel će biti primorana na žrtve - navodi se u momentu kada Mudis saopštava da je za jedan stepen snizio rejting Komercbanke, Dekabanke, DZ banke, regionalnih banaka LBBW i Helaba, dok je za dva stepena snižen status i regionalne banke NordLB.

Rajting im je oboren zbog ”povećanog rizika od budućih šokova", koji proizlaze iz dužničke krize u evrozoni, u kombinaciji sa ”ograničenim kapacitetom banaka da se izbore sa gubicima”.

Agencija Mudis, koja je snizila rejting nemačkih banaka u sklopu šireg pregleda 114 evropskih banaka, prema Berlinu je, ipak, bila blaža. Olakšavajuće faktore Nemci su dobili zbog ”relativno povoljnog poslovnog okruženja na domaćem tržištu, zajedno sa stopom nezaposlenosti koja je ispod proseka, niskim nivoom dugova domaćinstava i preduzeća, kao i opštom otpornošću nemačke privrede”.

Iako Mudis saopštava da je, dok je procena statusa najvećeg nemačkog kreditora, Dojče banke, još u toku, dodelila stabilnu prognozu rejtinga za većinu banaka u Nemačkoj, berza pokazuje znake posustajanja. Za deset dana berzanski indeks u Nemačkoj pao je za 16 procenata.

- U moru bede Nemačka je bila ostrvo blaženstva - navodi Špigl, podsećajući da je kriza uvek ”pripadala drugima”, Grcima, Portugalcima, Španicma i Italijanima, koji nisu imali finansijsku kontrolu, i bili ”ljubazno upućivani na nemački model”.

Špigl primećuje da je pad nemačke berze samo jedan od mnogih indikatora krize u Nemačkoj. Indeks poslovne klime, koji se smatra jednim od glavnih pokazatelja ekonomskog pulsa zemlje, pao je prvi put za pola godine.

Čak i nacionalni ponos, nemačka auto-industrija, beleži probleme u maju. Proizvodnja je za godinu dana opala 17 procenata, a prodaja za 13 odsto.

Tu se pre svih imaju u vidu doskora brzo rastuća tržišta Kine, Indije, Brazila i Rusije koja su uglavnom kupovala nemačke proizvode. Ali, i u ovim zemljama više ne cvetaju ruže.

Nemački analitičari smatraju da je u interesu Berlina da se spase monetarna unija. Problem je, međutim, to što koraci koje treba da se preduzmu nisu ni jednostavni, ni bezbolni. Jer, malo ko u Evropi je spreman da se odvaži na najbolniji zahtev - odricanje od dela suvereniteta.

- Spasavanje evra zahteva da se evropske zemlje, uključujući Nemačku, odreknu dela suvereniteta i prihvate zajedničke odluke. Na kraju, to takođe zahteva od zemalja evrozone da budu kolektivno odgovorne za dugovanja - zaključuje Špigl.