Put oko sveta bolja investicija od stana

Objavljeno: 04.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Poslovni.hr

Mladi zagrebački par umesto da položi depozit i uzme stan na kredit u švajcarskim francima, odlučio je da taj novac iskoristi za put oko sveta.

- Da smo taj novac uložili u zalog za kredit u švajcarskim francima krajem 2010., većina tog novaca bi bila izgubljena", kažu oni i navode da je to jedan od glavnih razloga zašto su se odlučili da krenu na ovakav put.

Dok su imali, kako sami kažu, "normalan" život, Irena je bila profesorkaa u Centru Slava Raškaj, a Petar direktor i programer u privatnoj kompaniji.
 

Po povratku u Hrvatsku će, kažu, sve svoje beleške, fotografije i iskustva pokušati da pretoče u knjigu i podele sve čari individualnog putovanja sa ostalima. Celokupan prihod, ako ga bude, nameravaju, kažu, proslediti humanitarnim organizacijama. 

Prvi deo svog putovanja započeli su u Njujorku, nastavili po istočnoj obali SAD-a, prošli jedan od najopasnijih delova Meksika, nastavili kroz Guatemalu, Honduras, Nikaragvu, Kostariku do Paname ... Došli su i do Čilea, zemlje koja nakon BIH, ima najviše hrvatskih iseljenika, ali i standard i kulturu na koju smo se, kažu, navikli u Evropi.

O tome kako to da su finansijsku sigurnost i borbu za krov nad glavom odlučili da zamene putovanjem oko sveta pišu u pismu za hrvatski sajt poslovni.hr.

- Naša filozofija života je da svaki trenutak treba iskoristiti što se bolje može pa smo tako i živeli pre ideje o velikom putu. Sve naše želje naravno treba i na neki način finansirati, a oboje imamo filozofiju da ništa ne sme biti na kredit i tako pokušavamo živjeti. Aktivnosti kojima smo se bavili uglavnom nisu zahtevale neku ogromnu količinu novca pa je svaki put bilo dovoljno zacrtati neki plan za par meseci, samo da stavljamo novce na stranu pa ćemo lako odlučiti na što ćemo ih potrošiti.

- Bilo koji oblik kredita duboko preziremo, tako za razliku od velikog broja naših prijatelja, a verovatno i ostatka Hrvatske, mi na tekućim karticama namerno nemamo dozvoljen minus, a kreditne kartice preziremo "k'o đavo crni tamjan". Možda je jedan od razloga što smo ovakvi i taj da npr nemamo televizor u stanu - što je mnogim ljudima svuda u svetu jako teško shvatiti. Puno je lakše potrošiti novac ako svakodnevno gledamo kako drugi žive i ako se uskladimo s njihovim mogućnostima, a da time u potpunosti zanemarujemo svoje mogućnosti, a pogotovo kritike i životne ciljeve". 

- Pored štednje, tj budžeta za "zezanciju", imali smo još jedan budžet malo ozbiljnijeg karaktera. Taj budžet je trebalo da posluži kao depozit kreditu na koji bi uzeli stan. Planirali smo živeti kao i svi, na kredit. Nismo videli ni jedan drugi način stvaranja gnezda. No dobro je to što nismo krenuli s idejom nego smo čekali i skupljali jer bi nam taj novac smanjio godine "ropstva"". 

- I tako se desila kriza sa švajcarskim frankom i kreditima u Hrvatskoj koji su ljude zadavili u par dana. A onda smo mi osvestili mogućnost da nikada više nećemo ni razmišljati o kreditu. Shvatili smo da je raditi ceo život za jednu stvar nepotrebno, neisplativo i nadasve strašno. Danas ljudi 30 godina rade za jedan stan, kuću ili sobu. Onda otplate kredit i ulaze u novi jer taj isti stan sad treba obnoviti, a trebalo bi i kupiti novi auto ili platiti školarinu za studije.

- Trebate staviti i sve to na kocku jer ko zna kako će berza poslovati s vašim godinama rada i hoće li na kraju to imati smisla. Jer svih tih 30 godina niste kupili čokoladu svom detetu, niste vikendom provirili iz stana, niste išli u bioskop, "zaboravili" ste otići zubaru, prijatelji su netragom nestali jer niste imali vremena, a sve te godine su prošle i sada su u jednom stanu. Sećate li se stana ili bi se radije setili penjanja na planinu ili bezbrižnog kupanja u moru sa svojom decom?"

- Nama je to značilo da bi za stan od 100.000 CHF barem 25-30 odsto trebalo da imaju unapred, znači neki stan od 50-ak kvadrata, više za nas dvoje i neku buduću prinovu našoj porodici ni ne treba. Od prilike smo kroz proteklih par godina toliko i uspeli uštedeti, što od plate, što od nekih poslova sa strane i slično. Na proleće 2010. godine taj iznos smo gotovo i imali, ali smo hteli još malo pričekati, no čekanjem je brzo stigla 2011.

- Kada smo pogledali naš tadašnji procenat željenog iznosa, videli smo da je on zapravo ostao isti. To nam je bilo čudno jer smo nastavili štedeti istim tempom. Kada smo izračunali da bi unutar jedne godine umesto kredita od 500.000 kuna imali 620.000 kuna kredita, shvatili smo da bi cela naša višegodišnja štednja "nestala" unutar samo jedne godine. Ostali smo potpuno jadni i razočarani. Naravno, različite ideje prolazile su nam kroz glavu: "pa ne bismo valjda baš uzeli kredit u švajcarskim francima, sigurno bi bili evri", "pa valjda država nešto preduzima u ovakvom slučaju", "možda da pričekamo još malo" ...

- Ali ni jedna od tih ideja nije nam držala vodu. Čekaj pa koju god valutu da odaberemo, ako nisu kune, može nam se dogoditi isto. Pa zar nema neka valutna klauzula ili takvo nešto, hmm, izgleda da to štiti samo banku, ako smo dobro shvatili ... Kada smo pogledali unazad, što se sve dogodilo kroz 30-tak godina po ekonomskim pitanjima na našim prostorima, zaključili smo da ovakvih problema može biti još ko zna koliko. Kroz te godine promenile su se države, valute, proizvodnja, ulaganja, vrednovanje rada i sve što ima ikakve veze s malim čovekom koji samo želi imati krov nad glavom. Ko je pre 30 godina mogao to da predvidi? Stavili smo se u poziciju kao da je danas 1982., a znajući budućnost, sigurni smo bili da kredit na idućih 30 godina nije opcija ni za razmatranje".

- Neko realno objašnjenje šta bi iko "normalan" trebalo da uradi da se domogne stana nismo uspeli naći, a leto je bilo sve bliže i naš budžet za zezanciju nas je na drugu stranu sve više "svrbio"

- Odlučilo smo se da  probamo potpuno suprotno od onog što smo godinama podrazumevali "normalnim" i onog što je društvo očekivalo od nas. Naša ušteđevina bi nas mogla gurnuti dosta daleko na putu po svetu. S ovim smo mogli da vidimo toliko toga o čemu nismo ni razmišljali kao ostvarivoj mogućnosti, a sada je to u samo jednoj misli koja nam je proletjela kroz glavu, postalo moguće, realno i ostvarivo. Na prvi pogled, ta misao je bila pomalo nesvakidašnja, mislili smo da je to samo šala, ali nakon par dana, zaključili smo da je upravo to, to. Kada smo došli do tog trenutka, prestala su sva razmišljanja o stanu. Od jednom, osećali smo se toliko slobodno. Krenuli smo tražiti načine za prevoz motora preko okeana, što poneti od kamping opreme, koji alat nam treba za popravljanje motore, a sve ostalo, lako ćemo već po putu. Pređašnje želje i ciljeve zamenili smo drugom stvarnošću i nije nam ni najmanje žao". 

- Nećemo vam direktno reći kolike plate imamo da bismo živeli ovakav život, ali ako znate kolika su prosečna primanja u Zagrebu, naša plata je unutar tog proseka. Pa razmislite, bi li drugačijim upravljanjem svojim novcem mogli i vi ostvariti svoje želje? Kako sumnjamo da ćemo ikada trebati neku banku za sponzora, možemo vam reći ono što vam ni jedan bankar neće reći: ukidanje kreditne kartice je automatsko povećanje plate za bar desetak posto, a uz malo strpljenja, tj štednje napravićete svoj sopstvenu "kreditnu" bankicu samo za sebe. Vlastita banka vas nikada neće obavezati na izvršnu isplatu ako koji mesec ne uspete vratiti "kredit", a time ćete i postati slobodni. Ako neko misli da je danas slobodan, a ima kredit u nekoj banci, jako se gadno vara. Dok imate kredit u banci, teško je promeniti posao, nemate hrabrosti dati otkaz ako vas neko ugnjetava ili jednostavno ako želite da promenite posao itd.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana