Srbija pred krizom javnog duga

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica,B92

Srbija bi mogla već u ovoj godini da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere, upozorava Fiskalni savet.

Ističe se da se rast duga ne zaustavlja i na kraju godine biće veći o 55 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je zakonom i fiskalnim pravilima postavljen limit od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Javni dug Srbije trenutno je 50 odsto BDP i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju koji je Fiskalni savet predstavio na konferenciji za novinare.

Glavni razlog za neprekidno slabljenje dinara prema evru su neodržive javne finansije Srbije, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Petrović je objasnio da kurs je "samo visoka temperatura", iza koje stoje neodržive javne finansije, kao "zapaljenje", objasnio je Petrović na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije u takvoj situaciji ne može suštinski puno da učini, osim onoga što i sada radi, odnosno da interveniše na deviznom tržištu i vrši pritisak na što bržu fiskalnu konsolidaciju.

Glavni pokretač rasta javnog duga je fiskalni deficit koji će, kako je istaknuto, u 2012. godini biti znatno veći od planiranih 152 milijarde dinara, jer je već u prvom kvartalu granicu premešio za oko 30 milijardi dnara.

Procena Fiskalnog saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina fiskalni deficit biti veći od dozvoljenog za oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara.

U tom slučaju, do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog duga, biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja.

Nova vlada će morati da sprovede oštre mere za smanjenje deficita u 2012. kao i u 2013. godini, predložio je Fiskalni savet.

Ocena tog nezavisnog tela je da je za kratkročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji fiskalni deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.

Kratkoročne mere za smanjenje budžetskog deficita mogle bi da budu, kako je predloženo, zamrzavanje penzija i plata od oktobra ove godine i tokom naredne godine, čime bi bila ostvarena ušteda od 200 do 300 miliona evra.

Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je on.

Kako je naglasio Petrović, jasno je da potrebna ušteda od milijardu evra nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagodjavanje rashoda nego prihoda.

Uz ove mere, javni dug "zakočio" bi se u 2013. godini i počeo bi da pada tako da bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP-a, a ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine, dodao je on.

Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aranžmana sa MMF-om, Petrović je naveo da to nije neophodno ako bi vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede ove mere, ali da bi sa MMF-om to bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da Fond u očima stranih investitora predstavlja garanciju da će mere stvarno i biti sprovedene.

Prema njegovim rečima, ove mere uslovile bi privremeno pogoršanje životnog standarda gradjana, ali je njihova primena neizbežna jer bi u slučaju odlaganja došlo, ne samo do zamrzavanja, već i do obaranja plata i penzija, kao što je to bio slučaj u Rumuniji ili Letoniji.

Uz mere štednje, 2014. ili 2015. godine bili bi nadoknadjeni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znazno premašeni svi negativni efekti, dodao je Petrović.

Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta uključuje i mere socijalne zaštite, pošto bi materijalno uslovljena pomoć domaćinstvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavanja, i bio bi osnovan Fond za jednokratnu pomoć ugroženim slojevima., naveo je on.

Petrović je naveo da je ovaj program mera poslat izabranom predsedniku Srbije i svim parlamentarnim strankama.

27.08.2012