Na divlje sazidano 1,4 milion zgrada

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Građani koji su zidali stanove i kuće bez građevinske dozvole imaće vremena još tri godine da uz popust legalizuju svoje građevine, ukoliko su ih ranije prijavili. Međutim, postavlja se pitanje kakva je sudbina onih objekata koji uopšte nisu prijavljeni za legalizaciju, a takvih je, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda čak 700.000.

Naime, završavajući osnivanje jedinstvenog katastra nepokretnosti širom Srbije, uz upisana 4,5 miliona legalnih obejkata, popisana su čak blizu 1,4 milion nelegalnih. Ako znamo da je proteklih godina za legalizaciju prijavljeno oko 700.000 objekata, postavlja se pitanje šta s još toliko građevina i koja je uopšte njihova struktura.

Direktor RGZ-a Nenad Tesla izjavio je da Srbija prvi put u svojoj istoriji ima na jedinstven način uređenu svojinsku evidenciju i da će osnivanje katastra nepokretnosti omogućiti da se uredi nelegalna gradnja i stvore uslovi za razvoj hipotekarnog sistema u našoj zemlji. Pitali smo u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje kako će se urediti nelegalna gradnja i koji su to objekti koji su „izmakli” prijavi za legalizaciju.

U Ministarstvu objašnjavaju da se razlika između evidentiranih nelegalnih objekata u katastar i onih prijavljenih za legalizaciju pojavila zato što se veliki broj objekata nalazi u kompleksu za koji je podneta jedna prijava. Za one, pak, objekte za koje nije podneta prijava za legalizaciju, u Ministarstvu podsećaju da Zakon o planiranju i izgradnji predviđa da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju. Nadlelžni ukazuju na razliku između katastra nepokretnosti i evidencija katastra zemljišta i zemljišne knjige, jer se u katastar nepokretnosti upisuju svi objekti sa pravnim statusom koji imaju neki od opisa: objekat preuzet iz zemljišne knjige, izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji, izgrađen kompletan ili njegov deo s građevinskom ili s upotrebnom dozvolom, ili je objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju (nelegalan objekat). Prema pravnom statusu objekta utvrđuje se i upis odgovarajuće vrste prava na objektu.

Prema preciznim podacima RGZ-a, u Srbiji je u katastar upisano tačno 1.390.712 objekata bez odobrenja za izgradnju, od kojih je 639.586 stambenih zgrada (45,99 odsto) , 613.037 pomoćnih objekata (44,08 procenata), što je 90 procenata svih građevina evidentiranih bez dozvole, a ostalo su poslovne zgrade i objekti. Svi ovi objekti upisani su pojedinačno u katastar nepokretnosti. Tako, na primer, kod železnice posebno su evuidentirane pruge, upravne zgrade, magacini... za koje je podneta jedna prijava za legalizaciju. Iz Ministarstva poručuju da treba da brinu oni koji uopšte nisu podneli prijavu za legalizaciju.

Javni i poslovni objekti

Na listi poslovnih zgrada i objekata, 22.262 pripadaju drumskom saobraćaju, 12.643 poljoprivredi, šumarstvu, lovu i ribolovu, 5.128 industriji i rudarstvu, 4.703 elektroprivredi, 3.096 nauci, kulturi, obrazovanju i sportu, 601 verskim zajednicama, 600 železničkom saobraćaju, 279 telekomunikacijama i informisanju, 47 vazdušnom saobraćaju, 43 rečnom i jezerskom saobraćaju, 88.684 odnosi se na ostale poslovne zgrade i objekte, dok za tri nema podataka.

27.08.2012