Pad dinara najavljuje nove otkaze

Objavljeno: 29.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Evro je ove nedelje dostigao vrednost od 115,86 dinara, čime je za samo mesec dana kurs otišao nagore za četiri dinara, a od početka godine za čak 10 dinara, s obzirom da je 2012. počela sa evrom koji je vredeo 105,78 dinara. Jedna od retkih dobrih strana ovakvog snažnog slabljenja domaće valute, kojem ekonomisti ne vide skori kraj, jeste očekivanje oštrog rasta izvoza, koji se već uočava u statističkim podacima za mart.

Ali, s obzirom na to da, kako se pokazuje, tek svaka 35. firma zapravo ima nekakvu izvoznu aktivnost, slabiji dinar za većinu preduzeća, a time i njihovih radnika, znači manje prihode, manju kupovnu moć i na kraju, kako poručuju stručnjaci, ozbiljan rizik od gubitka radnog mesta, što bi neutralisalo određene pozitivne pomake primećene na tržištu rada u poslednjih par meseci.

Prema rečima Miroslava Zdravkovića, urednika portala makroekonomija.org, martovski izvoz vredeo je rekordnih 786 miliona evra, a uvoz 1,4 milijarde.

- Kada prekosutra stignu zvanični podaci za april, videće se efekat pada dinara, koji će dovesti do povećanja izvoza i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. April neće biti rekordan, pa će izvoz biti na nivou od 740 do 750 miliona evra, ali će zato u maju izvoz verovatno premašiti 800 miliona evra. Pozitivno je i to da već drugi mesec zaredom raste zaposlenost, prvo za 228 ljudi u martu pa za 37 u aprilu. Time se pokazuje tačnom izjava ekonomiste Danijela Cvjetičanina da kada krene predizborna kampanja, privreda oživi pošto političari nemaju vremena da je uništavaju - kaže Zdravković.

Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, slaže se sa time da pad dinara godi izvoznicima, ali upozorava na to da pravog boljitka neće biti sve dok država ne počne ozbiljno da podržava proizvodnju i izvoz, a ne da kao do sada, „od svih registrovanih firmi u Srbiji, čak polovinu čine samostalne trgovinske radnje i ugostiteljski objekti“.

- Činjenica je da tek svaka sedma firma ima neku vrstu proizvoda ili usluge koji bi mogli da budu konkurentni i van naše zemlje. A među njima, samo svaka peta zapravo nešto i izvozi, što znači da od svih ovdašnjih firmi, tek svaka 30. ili 35. deo svoje proizvodnje prodaje u inostranstvu. Ako bi se sve to objedinilo, ispada da je odnos onih kojima pad dinara odgovara prema onima kojima šteti, otprilike jedan prema četiri - naglašava Rajić.

Prema njegovim rečima, najveći broj zaposlenih u Srbiji zavisi od uvoza, pa pošto će im pasti kupovna moć, smanjiće se i uvoz i biće ugrožena zaposlenost. Rajić objašnjava da je posle odlaska Ju-Es stila iz smederevske čeličane učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu Srbije palo na 14, 15 odsto, „što je izuzetno malo, jer u srednje razvijenim zemljama izvoz učestvuje sa 42 do 44 procenta u BDP-u“.

- Nama nedostaje strateško opredeljenje prema proizvodnji i izvozu i država mora da pruži podršku onim oblastima u kojima postoje realni izvozni potencijali. To su na prvom mestu poljoprivreda, koja mora da se restrukturira tako da manje izvozimo sirovine, a više da razvijamo industriju hrane i pića, koja bi na spoljna tržišta plasirala gotove proizvode - kaže Rajić, dodajući da bismo „mogli da ostvarimo tri do četiri puta veći prihod u narednih deset godina“, ako bi se razvili koridori 7 i 10.

Dok se na afirmaciji svih ovih sektora ne bude ozbiljno radilo, srpski izvoz, kako smatra ovaj stručnjak, neće moći da napreduje, iako će valutna pomeranja periodično i privremeno moći da mu daju podstrek ili da mu odmognu, već u zavisnosti od smera kretanja dinara.