EUR 117,59 USD 106,35 CHF 107,23

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.09.19. :: 117.5843 rsd

Najviše dugujemo Rusiji, Italiji i Kini

Objavljeno: 28.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Blic

Javni dug Srbije dostigao je 14,34 milijarde evra, a najviše dugujemo Rusiji, Italiji, Kini, Francuskoj, Libiji, ali i domaćim bankama u stranom vlasništvu.Dugujemo i međunarodnim finansijskim institucijama MMF, EBRD, IBRD, EIB, Nemačkoj razvojnoj banci KfW...

Dva su razloga za zaduživanje - za konkrentne projekte i popunjavanje budžetske rupe. I u jednom i u drugom slučaju država je podizala kredite, dok je za manjak u kasi izdavala i obveznice i zapise.

Kredite je podizala kod desetak banaka i to ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, direktno od banaka matica. To je slučaj sa Sosijete ženeral bankom Pariz, gde se zadužila i da bi refinansirala dug u inostranstvu. Kod domaćih banaka, kao što su Komercijalna i Eurobank EFG, zajmilo se zbog kupovine zgrade ambasade u Briselu, za kupovinu zgrada Aeroinžinjeringa i njenu rekonstrukciju, te za osnivanje nuklernih objekata Srbije.

Obveznice i zapise kupovale su mahom banke, zatim kompanije i domaće i strane, osiguravajuća društva i penzioni fondovi. 

 - Država je hartije učinila atraktivnim tako što je kupce oslobodila plaćanja poreza od 10 odsto. Ali, usled ozbiljnog pada kursa, interesovanje inostranih ulagača je niže, odnosno država će morati da plaća mnogo veće prinose nego što bi to bio slučaj da je kurs stabilan - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteza Invest grupe”. 

 Veliku pažnju u javnosti, ali i stručne javnosti, izazvala je prodaja obveznica u vrednosti od milijardu dolara, koje su prošle jeseni prodate na evropskom finansijskom tržištu. 

Među kupcima su se nalazili veliki investicioni fondovi poput “Frenklin Templtona”, koji upravlja kapitalom vrednim više od 734 milijarde dolara. Kako je tada rekao Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije, čak 91 odsto obveznica nalazi se u rukama velikih investicionih fondova koji imaju dugoročni horizont investiranja i koji će uglavnom držati obveznice do dospeća, što im daje stabilnost na međunarodnom tržištu.

Od ukupnog duga, dve trećine je u kamatnim stopama koje su fiksne. Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da je to dobro, jer se tako obezbeđuje predvidivost i nismo izloženi velikom kamatnom riziku. Ali, ono što brine je trend i brzina zaduživanja.

 - Najbitnije je kome se duguje. Bolje je što je naš unutrašnji dug usmeren prema domaćim bankama ili penzionim fondovima, nego na neka nova zaduženja u stranoj valuti i da glase na spolja. Imamo primer Japana, koji ima minimalne kamatne stope. Oni najviše duguju unutar zemlje, a imaju najveći javni dug na svetu preko 200 odsto bruto društvenog proizvoda - ističe ekonomista Miroslav Zdravković. 

Ukupan spoljni dug koji uključuje zaduživanje države, banaka i preduzeća u Srbiji dostigao je na kraju prošle godine 24,1 milijardu evra. Od toga je dug privatnog sektora prema inostranstvu bio 13,3 milijarde. Iako je javni dug zemlje u granicama dozvoljenog prema standardima Svetske banke, ekonomisti upozoravaju na opasnosti prebrznog zaduživanja zemlje. Stoga je Fiskalni savet, nezavisno telo koje kontroliše javne finansije, preporučio da se odmah po formiranju nove srpske vlade donesu srednjeročne mere za obuzdavanje duga.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana