EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Evropske banke nespremne za grčki izlazak iz evra

Objavljeno: 23.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Banka

Evropskim bankama, koje drže 1,19 biliona dolara duga Španiji, Portugalu, Italiji i Irskoj, predstoji val gubitaka ako Grčka napusti evrozonu.

Dok zajmodavci povećavaju kapitalne zaštite, grčke obveznice i upotreba kredita centralnih banaka kako bi refinansirali svoje jedinice u južnoj Evropi, ostaju ranjivi na zarazu koju bi moglo da sledi povlačenje depozita, kažu investitori.

Čak i nakon više od dve godine priprema, banke su još uvek u opasnosti od depozita i porasta nepodmirenih dugova ostalih zaduženih zemalja evrozone.

 - Grčki izlaz bio bi Pandorina kutija - rekao je Jacques-Pascal Porta, direktor u pariškom Ofi Gestion Privee, koji uključuje i udeo u Deutsche Bank AG (DBK) i BNP Paribas SA (BNP).

 - To je katastrofa koja će otvoriti put drugim katastrofama. Kredibilitet evra biće narušen, i to će postaviti presedan: Zašto ne bi izašla i Španija, Italija, pa čak i Francuska –dodao je je Jacques-Pascal Porta.
Izgledi grčkog napuštanja evrozone porasli su nakon izbora 6. maja, kada je najviše glasova osvojila stranka koja je protiv novog spašavanja Grčke od strane EU i MMF-a.

Novi krug glasanja održaće se 17. juna, nakon što političari nisu uspeli da oforme vladu. Po prvi put od početka krize u novembru 2009, evropski lideri i bankari govore otvoreno o grčkom napuštanju evropske valute.

Neposredna opasnost za evropske banke biće odliv depozita iz zaduženih zemalja poput Portugala, Irske, Španije i Italije radi špekulacija da bi te zemlje takođe mogle da odbace evro.

Ukoliko Grčka izađe, njena nova valuta verovatno će odmah doživeti devalvaciju od čak 75 % u odnosu na evro, prisiljavajući pojedince i tvrtke na odlaganje inostranih kredita, osim ako Evropski čelnici ne stvore verodostojnu priču da je grčki izlaz bio ogroman i izolirani incident, pa štediše u ostalim zemljama ne krenu da povlače evre iz banaka ili da ih prebacuju u sigurnije zemlje.

Međutim, to je već možda počelo da se događa. Banke u Grčkoj, Irskoj, Italiji, Portugalu i Španiji beleže pad depozita od 80,6 milijardi evra (103 milijarde dolara) ili 3,2% od kraja 2010. godine do kraja marta 2011. godine, pokazuju podaci ECB-a.

Čelnik grčke centralne banke George Provopoulos rekao je predsedniku Karolos Papouliasu proše nedelje da su štediše povukli 700 miliona evra, a stanje bi se moglo pogoršati.

Grčka je 30. marta imala 160 milijardi evra bankovnih depozita, što je gotovo 75 milijardi evra manje nego u 2009. godini.

UBS predviđa da su 20 odsto šanse grčkog napuštanja evra u roku od šest meseci, a da bi sprečile zarazu, zemlje u evrozoni morale bi da formiraju punopravnu političku i fiskalnu uniju odmah i primijeniti jedinstvene garancije na bankovne depozite u cijeloj regiji, tvrde njegovi ekonomisti.

Analitičari Citigroup Inc ovog meseca povisili su veroatnost takvog događaja na između 50 i 75 odsto tokom sledećih 18 meseci.

Odredba ECB-a 1,02 milijarde evra u decembru i februar pomogla je da se smiri finansijska tržišta u prvom kvartalu, uklanjanjem zabrinutosti da banke nisu voljne da pozajmljuju jedna drugoj.

Zajmodavci u Španiji i Italiji takođe koriste sredstva za kupovinu duga i smanjenje troškova državnog zaduživanja. Međutim, skok je kratkotrajan i sumnje u zdravlje španskih banaka i pitanja budućnosti Grčke brzo se vraćaju.

Predsednik ECB-a Mario Draghi izjavio je prošle nedelje da bi Grčka mogla da napuste evrozonu i najavio kako kreatori politike ne žele kompromis o svojim načelima kako bi se sprečio izlaz.

Sve je više komentara koji razmišljaju o onome što je nekad bilo nezamislivo.

Dok je nemački ministar financija Wolfgang Schaeuble je prošle nedelje pozvao grčku vladu na ostanak u monetarnoj uniji, nagovestivši kako bi na njen odlazak evropske vlasti "reagovale na takav način da se osigura posledica što je više moguće."

Istovremeno, banke u tzv. zemljama jezgre EU, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji koristile su sredstva iz ECB-a u decembru i februaru radi zaštite svojih južno-evropskih jedinica od gubitaka ako jedna ili više država izađe iz evrozone.

- Ako ste zajmodavac iz Velike Britanije i pozajmili  ste 10 milijardi evra svojim španskim podružnicama, a Španija izlazi, odjednom ćete dobiti sredstva nazad u 50 odsto devolviranim pezetama, a vi ste na gubitku od 5 milijardi evra", rekao je Philippe Bodereau, čelnik londonskog ureda za Evropske kreditna istraživanja u Pacific Investment Management Co.

Jedan od načina kako multinacionalne bankarske grupe ublažavaju taj rizik je zamena vlastitih sredstava za finansiranje podružnica u regiji s kreditima ECB-a.Evropske banke takođe su smanjile svoju izloženost dugu u Irskoj, Italiji, Španiji i Portugalu. Lenders u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji smanjio je izloženost u Grčkoj za više od 68,2 milijarde dolara, odnosno više od polovine u dve godine do kraja 2011 godine.

Ipak, napori banaka ne mogu ih zaštititi od zaraze. Osam najvećih evropskih banaka mora se čuvati odliva depozita.

Gubici radi zajma i devalvacije valute u slučaju raspada evrozone mogu dostići 1,1 triliona dolara za nemački, francuski, britanski, američki, švedski, švajcarski, austrijski i belgijski bankarski sastav, tvrde analitičari pariškog Societe Generale SA.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana