U martu dug rastao 104 evra u sekundi

Objavljeno: 17.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Budžetski deficit Srbije nakon prvog tromesečja veći je nego što je bilo dogovoreno s MMF-om. Javni dug Srbije na kraju marta bio je oko 14,62 milijardi evra, što znači da je tokom tog meseca povećan oko 270 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija. Međutim, ono nije saopštilo koliko je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ali je prešao zakonom propisanu granicu od 45 odsto.

– Uz optimističke prognoze, pri deset posto nominalnom rastu BDP-a u odnosu na prošlu godinu, udeo javnog duga u martu je iznosio 46,6 odsto. Spram toga, sada može samo biti veći, nikako manji – kaže za naš list ekonomista Miroslav Zdravković, podsećajući na to da je javni dug bio tik uz zacrtanu granicu od 45 odsto i na kraju 2010. godine i početkom 2011. godine, kada je usvajan Zakon o budžetu.– Tada je iznosio 44,6 odsto, a na kraju prošle godine je bio bitno iznad te granice s udelom od 48,7 odsto, uz veliku verovatnoću da je premašio 50 odsto BDP-a na početku ove godine.

Međutim, nije tu pitanje samo koliko iznosi javni dug već već i kojom dinamikom raste.

– Samo u febrauru je rast javnog duga izneo 270 miliona evra, što je devet miliona evra dnevno ili 104 evra u sekundi – upozorava Zdravković.

Po njegovim rečima, kada gledamo prihodnu stranu budžeta, najveći doprinos rastu deficita imale su izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kojima je udeo opština i gradova u porezu na dohodak građana povećan sa 40 na 80 odsto. Zbog toga su prihodi od poreza na dohodak građana u budžetu prepolovljeni, tačnije, smanjeni osam milijardi dinara.

– Kada se uporede prošla godina i ova, imamo rast deficita od 25 milijardi dinara. Znači, da su te pare ostale u budžetu, deficit ne bi bio toliki već 17 milijardi. S rashodne strane, kada se pogleda zašto je došlo do tolikog rasta deficita, dođe se pojedinačno na stavke gde je najviše povećan: subvencije su veće 61 posto, ili 6,6 milijardi, rashodi po osnovu plaćanja kamata 59,9 posto, što je 4,2 milijarde više nego lane; kapitalni izdaci porasli su 74 posto, ali pošto su oni mali, to je povećanje od 2,9 milijarde; rashodi za zaposlene su povećani 12,8 posto, ili 6,5 milijardi. Zapravo, dođe se do toga da je namanji udeo u rastu deficita imalo finansiranje penzija, gde je povećanje samo za pet posto – navodi Zdravković, uz ocenu da spram udela javnog duga u BDP-u i dinamici kojom on raste treba da se vidi šta će biti prve mere nove vlade u pravcu uravnoteženja republičkog budžeta.

– Nova vlada Srbije naći će se u poziciji da neće biti u stanju da se dalje zadužuje te će biti pod pritiskom da potpuno promeni poresku politiku i javnu potrošnju, što pod spoljnim pritiskom, a što usled situacije u kojoj će se naći – ocenjuje naš sagovornik.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je, međutim, da je pitanje budžetskog deficita gotovo alarmantno i trebalo bi ga hitno rešavati, ističući da će za buduću vladu najkrupniji problem biti kako u kratkom roku zaustaviti širenje postojećeg jaza u budžetu.

– Gotovo da više nema mesta nikakvom odlaganju, niti kalkulisanju ili žmurenju na probleme, jednostavno, doći ćemo u sitaciju da ćemo morati svim legitimnim sredstvima da se borimo protiv tako visokog deficita – rekao je Nikolić.

Govoreći o merama koje bi trebalo sprovesti, on je naglasio da bi na kratak rok to bile mere štednje, „a s druge strane, kada se objektivno budu sagledali kapacitet i mogućnosti da se uštedi, u kojoj je to meri moguće, ukoliko to ne bude bilo dovoljno – a pretpostavljam da neće – onda razmišljati i delovati na povećanje nekih prihoda”.

Biće bolje u drugom poluvremenu

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić naglasio je da objavljeni budžetski deficit nije dobra vest, „i to je nešto što bi svakoga u zemlji trebalo da brine”, ali da treba imati u vidu da je na to uticalo nekoliko faktora, među kojima su jaka i oštra zima, kao i činjenica da smo u izbornoj godini.

– Jedno je izvesno: novu vladu i premijera sigurno će čekati vrlo ozbiljan posao u rebalansu budžeta, a moj savet bi bio da, iako će na rashodnoj strani sigurno morati da se štedi, fokus svog angažmana posveti prihodnoj strani – ocenio je on.

Po Erićevim rečima, „ne bi trebalo širiti paniku” jer se radi tek o prvom kvartalu i postoji mogućnost da se u preostalom delu godine budžetski deficit smanji.