Kriza je učinila mogućima do sada nezamislive stvari

Objavljeno: 16.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Poslovni

Anders Åslund, vodeći svetski stručnjak za postkomunističku tranziciju, objavio je prošlog meseca studiju pod naslovom “Pouke reformi u srednjoj i istočnoj Evropi nakon globalne finansijske krize”. U njoj je Åslund istražio kako je deset novih istočnoevropskih članica EU-a reagovalo na svetsku finansijsku krizu te koje pouke se mogu izvući iz tih reakcija.

Svetska kriza teško je na jesen 2008. godine pogodila te zemlje, međutim one su na krizu odgovorile sveobuhvatnim reformama. “Kriza je učinila mogućim do tada nezamislive stvari”, piše Åslund.

Prva je pouka koju Åslund ističe da pravila za dobru političku ekonomiju vrede za sve i mogu se primeniti na većinu zemalja. Drugo, deprecijacija valute nije ni nužna ni korisna za obnovu međunarodne konkurentnosti. Upravo suprotno, režimu fiksnog tečaja podstakli su najveća fiskalna i strukturna prilagođavanja zemalja CEE-a.

Razrešenje krize u baltičkim zemljama i Bugarskoj takođe je pokazalo da je “interna devalvacija” dobra opcija i da verovatno ima znatne prednosti. To se može primeniti i na zemlje članice ekonomske i monetarne unije. Čini se da je uloga tečajnog režima prenaglašena. Åslund citira M. Obstfelda i K. Rogoffa koji su istakli da je “povezanost tečaja i gotovo svih ostalih makroekonomskih agregata izuzetno slaba”.

Druge politike jednostavno su puno važnije. Prema tome potreba čak i za znatnom troškovnom prilagodbom nije razlog za napuštanje zone evra.

Treće, baltičke zemlje su pokazale da je savršeno moguće radikalno rezanje troškova prilagođenih strukturnih reformi. Samo u 2009. te su zemlje fiskalno prilagođene od 9 do 10 posto BDP-a. Njihovo je iskustvo pokazalo prednost što jačeg “stezanja remena” što je brže moguće i sveobuhvatne prilagodbe.

Najveći rast u Europi Rezultat jakih i ranih fiskalnih mjera bilo je zaustavljanje pada već u prvoj polovici 2009. većine ekonomskih pokazatelja kao što su industrijska proizvodnja, optimizam potrošača, tržišne kamate i burzovni indeksi. Tako su i vlade brzo mogle obnoviti povjerenje tržišta.

Četvrto, zemlje CEE-a većinom su prihvatile ideju da je bolje rezati troškove nego povećavati poreze. Tri četvrtine početnog fiskalnog prilagođavanja na Baltiku došlo je kroz rezanje javne potrošnje. Veliki selektivni rezovi poticajni su i za strukturne reforme i povećavaju kvalitetu javnih usluga.

Peto, kriza je prisilila zemlje CEE-a da smanje svoje javne sektore i da poboljšaju svoje ekonomske sastave, što ih je učinilo još konkurentnijima. U 2011. tri baltičke zemlje beleže najveći rast u Evropi od 5,5 do 8 odsto, najviše zahvaljujući izvozu.

27.08.2012