Opasnost od „grčke“ zaraze

Objavljeno: 14.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Osim o političkim temama na domaćem terenu, poput pokrajinskih izbora na Rajni i Ruru, nemačka štampa se najviše bavi Grčkom i novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom.

Velt u članku pod naslovom „Angela pripremi se, dolazi Oland“ piše o predstojećoj poseti novoizabranog francuskog predsednika Fransoa Olanda Nemačkoj. „Fransoa Oland zalaže se za novi francusko-nemački ugovor. Pažnja: on važi za veštački prijatnog tipa!

Samo nekoliko časova nakon preuzimanja predsedničke dužnosti Fransoa Oland leti za Berlin. Kancelarka Angela Merkel će moći da utvrdi da li će ubuduće sarađivati sa ukrasnom biljkom ili biljkom mesožderkom. Portparol vlade u Berlinu Stefen Zajbert predostrožno ističe da će ovaj sastanak biti samo upoznavanje dvaju partnera te da se neće donositi odluke.

Fransoa Oland je jednom prilikom rekao da ga optužuju da neumorno traga za kompromisima. On tu tvrdnju nije porekao. Oni koji ga ne vole baš previše opisuju ga kao nekoga čije je prijateljstvo veoma varljivo. Nikola Sarkozi je tokom predizborne kampanje imao prilike da uveri da gospodin Oland nije onako mek kako izgleda. U utorak će Angela Merkel imati prilike da se sama uveri od kakvog je materijala napravljen njen novi partner.“

Zidojče Cajtung o situaciji u Grčkoj piše o aktivnostima predsednika Karolosa Papuljasa koji će u toku današnjeg dana još jednom pokušati sa liderima konzervativne stranke, socijalista i radikalne levice, oformi većinsku vladu. Ako taj pokušaj ne uspe novi izbori će biti neminovnost. Od njih bi najviše koristi mogla imati radikalna levica. Ispitivanje javnog mnenja pokazuje da bi na novim izborima najviše glasova mogla da osvoji stranka Aleksisa Ciprasa.

- Grčki predsednik Karolos Papuljas udario je tempo. Nakon propalih pregovora sa liderima više stranaka preuzeo je kormilo kako bi prebrodio haos oko formiranja nove vlade. Danas će održati zajednički sastanak sa predsednicima tri najjače stranke: Antonisom Samarasom iz Nove Demokratije, Aleksiom Ciprasom iz Sirize i Evangelosom Venizelosom iz Pasoka.

Papuljas potom planira odvojene susrete sa šefovima manjih partija koje su prešle cenzus, uključujući i ekstremnu desnicu Zlatna zora.

Cilj kriznih sastanaka je održiva koalicija konzervativne Nove demokratije, socijalista, male stranke Demokratska stranka levice (Dimar) i radikalne levice Siriza. Ova koalicija bi trebalo da vodi zemlju do 2014. Ukoliko u narednih nekoliko dana, ne bude formirana održiva koalicija onda su neminovni novi izbori 10. ili 17. juna. Nedavne ankete pokazuju da bi radikalna leva alijansa Siriza mogla da pobedi na tim izborima sa 23,8 odsto. To ne bi bilo dovoljno glasova da vlada bez koalicionih partnera. Međutim, oni bi imali koristi od pravila koje određuje da stranka sa najvećim brojem glasova ima bonus od 50 mandata od 300 mesta u parlamentu. Na taj način bila bi dovoljno jaka da traži koalicionog partnera, koji je takođe protiv mera štednje koje su uslov za međunarodnu pomoć Grčkoj.“

Izlazak bi koštao 77 milijardi?

Rajniše Post naglašava da bi, prema proračunu magazina Wirtschafts Woche, izlazak Grčke iz zone evra nemačke porezne obveznike koštao 77 milijardi evra. Pretpostavlja se da Grčka u tom slučaju ne bi više plaćala svoje dugove.

- Prema pisanju lista Wirtschafts-woche ova suma proizilazi iz bilateralnog kredita pomoći i udela Nemačke u fondu EFSF i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kao i gubicima Evropske centralne banke (ECB), koja je najveći poverilac Grčke. Suma koja se odnosi na sve zemlje evro zone iznosi 276 milijardi evra.

Stručnjaci predviđaju da će za Atinu izlazak iz evro zone značiti i državni stečaj. To ne mora da znači da bi svi krediti bili izgubljeni, može doći do novog dogovora oko visine duga. Posledice stečaja u privatnom sektoru je teško proceniti, a to su grčke kompanije i banke kao i klijenti, trgovinski partneri i kreditori u zemlji i inostranstvu. Osim toga postoji i opasnost od zaraze i u drugim kriznim zemljama.