EUR 117,58 USD 106,67 CHF 107,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.09.19. :: 117.5883 rsd

Štedeti ne znači i – stajati

Objavljeno: 10.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Svetska privreda ušla je u četvrtu godinu krize, a ekonomska pamet širom sveta još nije našla rešenje za izlazak iz recesije. Stručnjaci su već godinama podeljeni oko toga da li je recept za oporavak u štednji ili potrošnji, ali je očigledno da mere koje se primenjuju nisu dovoljne da obezbede stabilan privredni rast, pa se iz godine u godinu čuju ocene kako oporavka ima, ali su rizici i dalje prisutni.

Nobelovci Džozef Štiglic i Pol Krugman, na primer, rešenje vide u podsticanju potrošnje, naspram zvaničnika Međunarodnog monetarnog fonda koji zagovaraju druge mere. I srpski ekonomisti su se tokom ove krize podelili u dva tabora. Pa je tako poznato da su stručnjaci okupljeni oko „Kvartalnog monitora”, publikacije Ekonomskog fakulteta, zagovornici politike štednje. U toj ideji ih uglavnom podržavaju autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ali ne baš svi. Istomišljenici politike štednje u Srbiji su i ekonomisti liberalne orijentacije, dok je najžešći zagovornik politike stimulisanja potrošnje Mlađan Dinkić, bivši ministar ekonomije. U tome ga je podržavao i Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da podržava stavove Štiglica i Krugmana, jer smatra da samo insistiranje na štednji može da deluje recesiono.

– Naravno, treba voditi računa o tome koliko novca se troši, ali se istovremeno mora napraviti zaokret kada je o investicijama reč. Država mora da poveća ulaganja u infrastrukturu, energetiku i podsticaje za malu privredu kako bi se podstaklo zapošljavanje i privredni rast. Ključ je dakle, u promeni strukture potrošnje. Treba povećati investicionu, a ne ličnu potrošnju – objašnjava i dodaje da bi posle formiranja vlade voleo da vidi takav rebalans u kome se štedi na svim stavkama osim na kapitalnim izdacima.

Srbija je tokom krize na insistiranje Mlađana Dinkića probala recept stimulisanja potrošnje, pa je tako stanovništvo dobilo priliku da po nižoj kamati pozajmi novac kod banaka kroz subvencionisane kredite. Jedan od žestokih kritičara tog načina podsticanja potrošnje bio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji je isticao da za Srbiju ne važe ista pravila kao i za Ameriku ili EU, i da se na taj način stimuliše kupovina uvozne robe. I naš sagovornik Mihajlo Crnobrnja smatra da to rešenje nije bilo baš najbolje, jer treba stimulisati investicionu, a ne bilo koju, odnosno ličnu potrošnju.

Na pitanje mogu li u Srbiji tezu – da štednja produbljuje recesiju – političari da iskoriste kao alibi i izbegnu neophodne rezove, Crnobrnja odgovara:

– Sigurno da može i tako da se tumači, ali nema samo jednog dobrog rešenja. Nijedno rešenje nije idealno, ali ako već biramo između dva zla, onda treba da izaberemo manje – objašnjava Crnobrnja.

Ekonomista Milan Pejić, saradnik MAT-a, u svom autorskom tekstu napisao je da „previše skromno prilagođavanje može poslati loš signal na tržištu kapitala čiji akteri to mogu protumačiti kao narušavanje fiskalne održivosti zemlje”. Sa druge strane i previše oštro prilagođavanje može pokrenuti recesione trendove, kao što su smanjenje tražnje i pad zaposlenosti, što bi onda za rezultat imalo usporavanje privrednog rasta ili uvođenje privrede u recesiju.

– Između ova dva ekstrema treba tražiti srednje rešenje. Ako za to postoji fiskalni prostor, uvek je poželjnije da prilagođavanje bude postepeno i da mere štednje ne budu nagle i oštre – kaže Pejić.

Međutim, ako je država već prinuđena da se zadužuje po visokim kamatnim stopama, to više nije opcija, pa je hitno sprovođenje oštrih mera gotovo nemoguće izbeći, dodaje. Srbija je, kaže, u baš takvoj situaciji, zbog toga je i on u slučaju naše zemlje za politiku štednje.

Bojim se da kod nas ne postoji fiskalni prostor za stimulisanje potrošnje, jer u poslednjih nekoliko godina minus u budžetu nije smanjen. Dakle, taj posao nam tek predstoji. Zemlje koje su to uradile, sada, za razliku od nas mogu da popuste malo fiskalne stege – ocenjuje. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana