Srbija ni igračku ne ume da proizvede

Objavljeno: 04.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Srbija prošle godine nije proizvela nijednu dečju igračku, ni metlu, četku, ali ni šibicu, kaže zvanična statistika. Upućeni kažu da od četiri hiljade različitih industrijskih proizvoda, koliko poznaje evropska praksa, Srbija proizvodi manje od polovine.

- Nomenklatura svetskih proizvoda postoji, ali to ne znači da Srbija treba i može sve da ih proizvodi - objašnjava Vojislav Stanković, iz Privredne komore Srbije.

Rajić smatra da je "naša sreća" što je srpsko tržište malo. Da je veće, propalo bi više domaćih preduzeća, jer bi velike kompanije pre došle na takvo tržište.

- Uz sve to, domaćim proizvođačima je, zbog uvođenja standarda, trošak proizvodnje svakog pojedinačnog proizvoda poskupeo 48 odsto- zaključuje Rajić.

- Prvo, važno je pitanje konkurencije: za neke proizvode se više isplati da se uvezu, nego da se prave ovde. Druga grupa proizvoda su oni za koje nemamo sirovinsku osnovu, pa bi nabavka sirovina i utrošak energije taj proizvod činili skupljim od uvoznog. Treća grupa su proizvodi koji su neopravdano izostavljeni. Oni bi mogli da se proizvode, ali niko za to nije našao interes - kaže Stanković.

Kao primer takvog proizvoda Stanković navodi šibice.

- Srbija nema nijednu fabriku šibica. Jedna jedina fabrika šibica u staroj Jugoslaviji bila je u Osijeku. Pitanje je da li i danas radi - objašnjava Stanković.

U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da većinu proizvoda koje zvanična statistika ne poznaje upravo proizvode male firme, dok velike, koje "ulaze" u statistiku, na lageru imaju šestomesečni plasman.

- Činjenica je da su, u pojedinim delatnostima, naše firme propale zbog konkurencije velikih multinacionalnih kompanija - objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Primer su biocidni proizvodi u poljoprivredi. Taj sektor se za poslednje dve godine smanjio 70 odsto. Ostalo je svega nekoliko velikih i nekolicina manjih proizvođača, dok su sve ostalo preuzele strane kompanije. Razlog je jednostavan - te firme u svojim zemljama imaju veće podsticaje. Tako, na primer, vinar u Belgiji ima od 10 do 12 puta veće subvencije, pa njegovo vino u Srbiji može da se prodaje po 200 dinara za litar, dok naše ne može ispod 300.