Ne vidi se kraj padu dinara

Objavljeno: 30.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Uprkos intervencijama NBS na međubankarskom deviznom tržištu i prodajom 698,5 miliona evra od početka godine, domaća valuta slabi. Na slabljenje dinara moraćemo da se naviknemo. Takav događaj je sled hronične tražnje za devizama, kojih je zbog nedostatka investicija sve manje.

Dva su razloga zašto je ove godine centralna banka intervenisala. Prvi da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju krusa, a drugi što se dešava poslednjih dana kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Na deviznom tržištu retko ko se odlučuje za prodaju deviza, te se i čekaju intervencije NBS, koja kurs brani na 112 dinara za evro. Prodavci deviza su pasivni i to gura kurs nagore. I u petak je NBS prodala 20 miliona evra tako da je danas kurs 111,8981 dinara za evro.

Dnevna pomeranja na kursnim listama, koje svi građani koje svoje dugove vezuju za evro i te kako shvataju dramatično, za bankare i nisu toliko. Kažu da su trenutna pomeranja uobičajena za dnevni nivo.

- Narodna banka se uključuje samo kada su ova pomeranja i tendencije jače nego uobičajeno, tako da smo imali poslednjih dana uzastopne intervencije radi uravnoteženja povećane tražnje u odnosu na ponudu deviza na tržištu. Ako se kurs već mesec dana kreće na nivou između 111 i 112 dinara za evro, u jednom trenutku “preskakanje” preko nivoa od 112 više ima psihološki nego realni značaj - ističe Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Investicije, kako dugoročne tako i kratkoročne, mogle bi da utiču na promenu aktuelnog trenda dinara. Čak, kako kaže naša sagovornica, i na njegovo potencijalno jačanje u odnosu na sadašnji nivo. Međutim, hronična potreba za devizama prevazilazi ponudu.

- Razliku između naših deviznih priliva i odliva je tri milijarde evra u korist odliva novca. Toliko bi nas, grubo rečeno, koštao fiksni kurs, odnosno toliko bi NBS morala da potroši iz rezrevi da pokrije minus. Pošto od početka godine nismo imali priliv direktnih stranih investicija, imamo konstantan pritisak na dinar jer je izvoz veći od uvoza i pitanje je u kojoj meri NBS može da brani kurs - naglašava Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.

Da je u većem izvozu spas, misli i ekonomista Vladimir Gligorov. On ukazuje na ono što je neumitno - ako je spoljnotrgovinski deficit veliki i potrebe razduživanja inostranstvu ne mogu da se odlažu novim zaduživanjem, kurs mora da se prilagodi. I to tako da se dodatno smanji uvoz i da se iz eventualno povećanog izvoza vraćaju strani dugovi.

- Rezerve centralne banke ne mogu to ni da zastave niti spreče. Tako da centralna banka troši rezerve kako ne bi dozvolila prebrzu depresijaciju dinara. O trajnijoj stabilizaciji bi se moglo govoriti tek kada se ubrza izvoz i poveća priliv ulaganja iz inostranstva. Intervencije centralne banke imaju za cilj da suzbiju eventualnu paniku i destabilizaciju banaka i ubrzanje inflacije. Ali na duži rok, ukoliko izvoz ne bude rastao brže od izvoza i ako nema novih investicija upravo u izvozni sektor, dinar će gubiti vrednost sve dok se platni bilans ne dovede u neku ravnotežu i spoljni dug ne svede na održiv nivo - smatra Gligorov.