Slamka spasa za gigante na samrti

Objavljeno: 27.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Press

Najavljena investicija italijanske Kalearo grupe u nekadašnjeg giganta, nišku Elektronsku industriju (EI Niš), probudila je nadu i drugim bivšim gigantima.

Sličan scenario možda može da se desi u još firmi koje su daleko od nekadašnjih rezultata ili čak i ugašene.

Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi uz pomoć države ili investitora potpuni oporavak mogli da očekuju i Staklara Paraćin (nedavno je preuzeli Bugari), IMT, RTB Bor, "14. oktobar", Trajal (kupio ga čuveni Kuper tajers)...

Što se tiče EI Niš, prema oceni gradonačelnika Miloša Simonovića posle susreta sa investitorom Masimom Kaleorom, iz mrtvih će se prvo dići firme EI Komponente i Istraživačko-razvojni centar, koje će Italijani dobiti u dugoročni zakup. Velika očekivanja imaju i sindikati EI, koji veruju da će Italijanima biti interesantne i druge firme iz sastava ovog bivšeg niškog giganta.

- Posle 20 godina propadanja dočekali smo trenutak da najzad neko dođe. Očekivali smo Dajtek, Leoni, Juru i Falke, ali su nas svi zaobilazili. Ovo je veliki dan za 180 ljudi, koliko ih sada radi u EI, a žele da pokažu da umeju i mogu da zarade plate. Očekujemo da osim EI Komponenti, Italijanima budu interesantni i Čegar, EI Televizija, '7. oktobar' i EI Metal - kaže Jovan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata EI.

Dolazak Italijana značio bi početak realizacije vladinog projekta Tehnis, koji podrazumeva pokretanje proizvodnje u firmama koje imaju . Investitor bi dobio u zakup 100.000 kvadratnih metara sa pratećim objektima i kompletnom infrastrukturom, uz uslov da pokrene proizvodnju i uposli što veći broj radnika.

Ekonomisti se slažu da svako preduzeće u koje država ulaže ima perspektivu, poput beogradskog PKB-a, koji je nekada sastavljao kraj s krajem, a danas je uzorna i veoma uspešna firma.

Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da bi rešenje moglo da bude trajno državno vlasništvo za kompanije od strateškog značaja, kao u slučaju namenske industrije, ali i "čišćenje" bilansa od dugova.

- Ukoliko EI Niš ili Fabrika kablova u Jagodini ne mogu da nađu zainteresovanog investitora, onda država može da ponudi svim radnicima finansijsku pomoć da iskoriste mašine i prostor i započnu sopstveni biznis - predlaže on.

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da država treba da uradi procenu koliko novca sme da potroši na posrnule firme i da li se to isplati. "Postavlja se pitanje šta će se desiti kada država iscrpi fondove iz kojih plaća radnike u tim firmama. Svako preduzeće koje hoće da zakupi mora detaljno da vidi kakve su perspektive prodaje tih proizvoda i koliko treba u njih uložiti", naglašava Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić podseća da je država morala da započne proces restrukturiranja, a zatim i proces privatizacije bivših velikih preduzeća. Međutim, uspešno restrukturiranje, a zatim i prodaja, desili su se samo u manjem broju firmi.

- Nažalost, većina nekada velikih firmi sada se nalazi u lošoj situaciji. Izgubile su tržišnu poziciju, tehnološki su zastarele i opterećene velikim dugovima. Veliki broj njih biće likvidiran i neće preživeti. Pojedina preduzeća, ipak, imaju šansu - navodi Savić.

27.08.2012