Može li banka bezbolno propasti?Objavljeno: 27.04.2012 Vesti izvor: Kamatica, Bankamagazin Evropska Unija traži modele za banke koje su pred propadanjem, a „afera Credo“ upozorava kako Hrvatska hitno treba savremeni zakonski okvir za banke u problemima. Bilo je u ovoj krizi spretnih i nespretnih pokušaja spašavanja banaka novcem poreznih obaveznika, a izračunato je da je do sada u EU iznos državne pomoći bankama dostigao 13% BDP-a. Evropska komisija već dve godine sprovodi konsultacije o uvođenju jedinstvenog režima rešavanja problematike banaka (tzv. Bank Resolution) koji bi vredeo za EU. Paket rešenja o kojem se razmišlja u EU obuvata mogućnost da se cela ili deo banke proda zainteresovanim investitorima bez pristanka postojećih akcionara, da se reguliše institut “bridge“ banke na koju bi se preneo deo imovine i obveza, da se deo imovine i obveza prenese na neku drugu zdravu banku i tako da se omogući konverzija duga u kapital ili da se deo duga otpiše na teret postojećih poverilaca (tzv. skraćivanje bilansa kao devedesetih godina u Hrvatsko, Zakon o sanaciji banaka). Posle Credo banke Hrvatsko zakonodavstvo poznaje samo likvidaciju i stečaj banaka. U poređenju sa ostalim, pa čak i zemljama iz okruženja, takav se regulatorni okvir može okarakterisirati kao staromodan i rigidan, koji ne pruža dovoljno fleksibilnosti za brz i jeftiniji postupak. Osim toga stečaj banke sprovodi se po opštem Stečajnom zakonu, delom kroz odredbe Zakona o kreditnim institucijama. Koliko je zakonodavni okvir manjkav govori i prošlogodišnji primer propasti Credo banke koji je pokazao da su u postupku prilagđavanja pravnoj tekovini EU neka zakonska rešenja jednostavno kopirana, a posao nije odrađen do kraja jer zakoni nisu razrađeni kroz podzakonske akte. Tako se dogodilo da se HNB, HANFA i DAB danima javno prepucavaju i mudruju o tome jamči li i iko za klijente jedne brokerske kuće, što se događalo s računima posebne namene, kakav je postupak s menicama i zadužnicama, jesu li trebali jedni druge informisati i kada itd. Credo banka (s manje od 0,5% bankarske imovine) trebala je biti rešena tiho, ekonomično i bezbolno, a dogodilo se suprotno. 27.08.2012 Ko privatizauje firme na Kosovu?27.08.2012 Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju27.08.2012 Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD27.08.2012 Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena27.08.2012 Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorimaPogledajte arhivu vesti |