Konkurencija potiskuje banke u državnom vlasništvu

Objavljeno: 26.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika Sinteza

Ne računajući Komercijalnu banku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog sistema. Štaviše, neke od njih kandidovale su se za budžetsku pomoć te je i naša zemlja priključena spisku država koje su sredstvima poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema.

Komercijalna banka je učvrstila poziciju broj dva na tržištu, čemu je u velikoj meri pomogla i dokapitalizacija sprovedena početkom 2010. godine od strane međunarodnih finansijskih institucija. Značajno učešće stranih partnera u vlasničkoj strukturi Komercijalne svakako je doprinelo i povećanju efikasnosti ove banke. Tako je Komercijalna lani zabeležila dobit pre oporezivanja od skoro 4 milijarde dinara, dok je prinos na kapital bio znatno iznad proseka bankarskog sektora (oko 8,3%).

Ipak, znatan napredak u poslovanju ulagači na Beogradskoj berzi nisu propratili rastom vrednosti njenih akcija. U 2011, akcije Komercijalne oslabile su za 35 odsto čemu je doprineo generalni silazni trend tržišta, ali i činjenica da su manjinski akcionari ostali po strani u dokapitalizaciji ove banke (isključeno pravo preče kupovine).

Zahvaljujući položaju na tržištu i rezultatima poslovanja, Komercijalna je verovatno jedina banka u kojoj država ima izražen interes, a koja bi lako mogla pronaći strateškog partnera, dok ostale banke uglavnom imaju marginalnu ulogu na tržištu.

Agrobanka, druga po veličini banka sa izraženim državnim interesom, u prošloj godini doživela je kulminaciju lošeg poslovanja te je Narodna banka uvela prinudnu upravu u ovoj banci. Preliminarni rezulati pokazuju gubitak ove banke od oko 290 miliona evra, što je gotovo identično ukupnoj dobiti koju su su ostvarila sve ostale banke zajedno. Usled ozbiljnosti situacije i ogromnog tereta koji bi ovaj gubitak mogao imati i za budžet, NBS kao i manjinski akcionari naložili su novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.

Razvojna banka Vojvodine koja posluje pod kontrolom AP Vojvodine i beogradska Privredna banka, takođe su ostvarile značajne gubitke u protekloj godini, što je uz golemu problematičnu aktivu ovih banaka, dovelo do usvajanja državnog programa pomoći ovim bankama kroz emisiju obveznica u zamenu za kontaminiranu aktivu.

Poštanska štedionica, premda uz slabiji krajnji rezultat, nastavila je da uspešno posluje zahvaljujući velikoj mreži filijala i veoma lojalnom segmentu klijenata koji i dalje zadržava, dok je Čačanska banka održala stabilno poslovanje kome je u velikoj meri doprineo kreditni i vlasnički odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Ostale banke u kojima država ima direktan ili indirektan većinski interes, zauzimaju udeo na tržištu manji od jedan odsto koji sam po sebi ukazuje na dugoročno tešku održivost ovih finansijskih institucija u odsustvu mogućnosti prikupljanja dodatnog kapitala od strane osnivača.

Eventualno formiranje državne razvojne banke, i ovako mali deo kolača ovih banaka sveo bi se na još manju meru, te bi se šanse za njihov dalji samostalni razvoj svele na minimum.