EUR 117,61 USD 106,29 CHF 106,94

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Konkurencija potiskuje banke u državnom vlasništvu

Objavljeno: 26.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika Sinteza

Ne računajući Komercijalnu banku, sve ostale bankarske ustanove u kojima država ima dominantan ili većinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog sistema. Štaviše, neke od njih kandidovale su se za budžetsku pomoć te je i naša zemlja priključena spisku država koje su sredstvima poreskih obveznika spasavale stabilnost finansijskog sistema. 

Komercijalna banka je učvrstila poziciju broj dva na tržištu, čemu je u velikoj meri pomogla i dokapitalizacija sprovedena početkom 2010. godine od strane međunarodnih finansijskih institucija. Značajno učešće stranih partnera u vlasničkoj strukturi Komercijalne svakako je doprinelo i povećanju efikasnosti ove banke. Tako je Komercijalna lani zabeležila dobit pre oporezivanja od skoro 4 milijarde dinara, dok je prinos na kapital bio znatno iznad proseka bankarskog sektora (oko 8,3%).

Ipak, znatan napredak u poslovanju ulagači na Beogradskoj berzi nisu propratili rastom vrednosti njenih akcija. U 2011, akcije Komercijalne oslabile su za 35 odsto čemu je doprineo generalni silazni trend tržišta, ali i činjenica da su manjinski akcionari ostali po strani u dokapitalizaciji ove banke (isključeno pravo preče kupovine).

Zahvaljujući položaju na tržištu i rezultatima poslovanja, Komercijalna je verovatno jedina banka u kojoj država ima izražen interes, a koja bi lako mogla pronaći strateškog partnera, dok ostale banke uglavnom imaju marginalnu ulogu na tržištu.

Agrobanka, druga po veličini banka sa izraženim državnim interesom, u prošloj godini doživela je kulminaciju lošeg poslovanja te je Narodna banka uvela prinudnu upravu u ovoj banci. Preliminarni rezulati pokazuju gubitak ove banke od oko 290 miliona evra, što je gotovo identično ukupnoj dobiti koju su su ostvarila sve ostale banke zajedno. Usled ozbiljnosti situacije i ogromnog tereta koji bi ovaj gubitak mogao imati i za budžet, NBS kao i manjinski akcionari naložili su novu nezavisnu reviziju poslovanja ove banke.

Razvojna banka Vojvodine koja posluje pod kontrolom AP Vojvodine i beogradska Privredna banka, takođe su ostvarile značajne gubitke u protekloj godini, što je uz golemu problematičnu aktivu ovih banaka, dovelo do usvajanja državnog programa pomoći ovim bankama kroz emisiju obveznica u zamenu za kontaminiranu aktivu.

Poštanska štedionica, premda uz slabiji krajnji rezultat, nastavila je da uspešno posluje zahvaljujući velikoj mreži filijala i veoma lojalnom segmentu klijenata koji i dalje zadržava, dok je Čačanska banka održala stabilno poslovanje kome je u velikoj meri doprineo kreditni i vlasnički odnos sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Ostale banke u kojima država ima direktan ili indirektan većinski interes, zauzimaju udeo na tržištu manji od jedan odsto koji sam po sebi ukazuje na dugoročno tešku održivost ovih finansijskih institucija u odsustvu mogućnosti prikupljanja dodatnog kapitala od strane osnivača.

Eventualno formiranje državne razvojne banke, i ovako mali deo kolača ovih banaka sveo bi se na još manju meru, te bi se šanse za njihov dalji samostalni razvoj svele na minimum. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana