Grčka mora da štedi ako želi da izađe iz krize

Objavljeno: 26.04.2012

Vesti izvor: Kamatica,Politika, Capital, B92

- Grčka mora da nastavi započeti proces restrukturisanja i primene drastičnih mera štednje - poručuje predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Najveći deo kritike upućen je grčkim političarima koji u predizbornoj kampanji koriste kao argument tvrdnju da je potpisivanje sporazuma sa evropskim kreditorima bilo greška koja je naciju dovela do prosjačkog štapa i da će oni, ako dođu na vlast, sve promeniti, ukinuti poreze i zaustaviti smanjivanje plata i penzija.

O tome koliko dogovorenih mera reformi još nije sprovedeno govori i jučerašnje saopštenje Ministarstva rada da socijalni fondovi godišnje gube 800 miliona evra jer se i dalje isplaćuju penzije i beneficije za 200.000 ljudi koji na njih nemaju pravo.

Navodno je većina slučajeva falsifikovanja podataka predata sudu, ali će rešavanje ovog problema ipak sačekati novu vladu.

Brisel je u poslednjem izveštaju ispoljio nezadovoljstvo neefikasnošću državne uprave u Grčkoj prebacujući joj da nije u stanju da sprovede reforme, naplati poreze, otvori tržišta i da se izbori sa korupcijom.

U sličnom tonu, koji su neke partije okarakterisale kao „popovanje”, govorio je i guverner Centralne banke Grčke.

Jorgos Provopulos je upozorio da se zemlja suočava sa mnogo dubljom recesijom od očekivane.

On je apelovao na političare da posle izbora 6. maja učine sve kako bi se bez odlaganja sprovele stroge mere štednje ili će se zemlja suočiti sa katastrofalnim posledicama.

- Stanje u zemlji ali i raspoloženje stranih kreditora ne ostavljaju mogućnost za bilo kakvo opuštanje ili odlaganje, već momentalno sprovođenje zacrtanih mera štednje, ispunjavanje preuzetih obaveza bez obzira na to kako će izgledati nova vlada - izjavio je Provopulos.

To znači da odmah posle izbora treba sprovesti zaključak Evropske komisije o dodatnom smanjenju rashoda kroz preispitivanje „crnih rupa” u oblasti socijalne politike, odbrane, restrukturisanja centralne i lokalne administracije, dodatnog smanjenja broja zaposlenih u državnom sektoru, smanjenja troškova u zdravstvu.

Parlament je odlučio da ne žuri sa planiranom dokapitalizacijom banaka i da se sačekaju izbori. Grčke banke su još pre nedelju dana bile obavezne da podnesu izveštaje o poslovanju u prošloj godini.

Jasno je da su apsolutno sve imale ogromne gubitke kao posledicu povlačenja štednje i otpisivanja dela grčkog duga.

Novac za popunjavanje budžeta potreban je svim strukturama ali je grčka policija otišla korak dalje ustanovivši komercijalne cene za svoje dopunske usluge.

Ubuduće grčki policajac može da se iznajmi za 30 evra na sat, ili za 40 ukoliko ima patrolna kola. Ukoliko se iznajmljuje helikopter, cena je 1.500 evra.

Grčki mediji navode da su primanja smanjena i sveštenicima. Pre šezdeset godina grčka arhiepiskopija je veći deo svoje imovine predala državi u zamenu za budžetsko finansiranje plata sveštenika. Sada se situacija menja i ne samo da im se smanjuju plate već se odlukom vlade na mestu deset umrlih ili penzionisanih sveštenih lica finansira samo jedan novi zaposleni. Tako, po rečima mitropolita Sparte, Efstafija, „kriza pogađa ne samo dobrotvorne organizacije nego ugrožava i funkcionisanje crkve“.
Komentara