Evrozona: Koncept štednje na udaru

Objavljeno: 24.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Banka

U proteklih nekoliko nedalja evropski otpor spram teških mera štednje dobio je na zamahu. Tome je doprinela situacija u Španiji koja se bori s dostizanjem nivoa deficita propisanog od strane EU-a, kao i već uobičajeni vapaji iscrpljenih Grka koji su se intenzivirali uoči izborne kampanje, piše Bloomberg.

Ukoliko se tome doda iznenađujuće dobar rezultat francuske anti-evropskog Nacionalnog fronta čija je kandidatkinja Marine Le Pen osvojila 18 odsto glasova i jučerašnja ostavka holandskog premijera zbog nemogućnosti dogovora o smanjivanju budžetskog deficita, postavlja se pitanje može li još dugo Evropa insistirati na štednji nauštrb gubitka naklonosti svojih građana?

Hollande: Štednja je kriva za jačanje anti-evropskog sentimenta

Pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj i pripadnik francuskih socijalista Francois Hollande oštro je kritikovao plan štednje sponzorisan najviše od strane Nemačke i isticao da Evropska centralna banka (ECB) mora da učini više kako bi podstakla evropski razvoj. Hollande se zalagao i za određene izmene u evropskom fiskalnom paktu, koje bi uključivale mere podsticanja rasta i investicija.

Hollande je nakon prvog kruga izbora naglasio kako je upravo evropski plan sveobuhvatne štednje doveo do očaja među ljudima i stvorio pogodno tlo za rekordno dobar rezultat anti-evropskog Nacionalnog fronta Marine Le Pen.

Ukoliko Hollande u drugom krugu pobedi dosadašnjeg predsednika Nicolasa Sarkozya s takvim stavovima moglo bi doći i do značajnijih promena u politici druge najveće ekonomije evrozone. Prema anketama sprovedenim nakon prvog kruga Hollandova potpora varira od 53 do 56 odsto, a Sarkozyeva od 44 do 47 odsto.

Holandija: od glavnog zagovornika štednje do neposlušnika

Nakon što je holandska Vlada sedam sedmica tragala za rešenjem problema vezanih uz mere štednje vredne oko 14 milijardi evra, a koje su trebale da smanje budžetski deficit s 4,3 na 3 odsto BDP-a, u ponedeljak je njen premijer Mark Rutte podneo ostavku.

Prema pisanju The Economista, do nemogućnosti dogovora došlo je zbog mera koje su većinom pogađale srednji sloj stanovništva, a osnovni kamen spoticanja bio je član vladajuće koalicije i vođa populističke stranke Sloboda Geert Wilders.

Wilders je paket mera nazvao u celosti neprihvatljivim i optužio je Vladu za potpuno rezanje budžeta i bespogovorno slušanje upustva Bruxellesa. "Evropsko pravilo od 3% BDP-a nije svetinja", naglasio je Wilders.

Zanimljivo je da su upravo holandski premijer Rutte i ministar finansija Jan Kees de Jager bili jedni od najžešćih zagovornika nametanja mera štednje Grčkoj u zamenu za odobravanje dodanih finansijskih sredstava, kao i ukidanja istih ukoliko Grčka ne ispoštuje zadate nivoe javnog duga i budžetskog deficita.

Sada, nakon što se vladajuća koalicija raspala, Holanđani se suočavaju sa sramotnom situacijom u kojoj ne mogu da ostvare ni ono na što druge teraju već poduže vreme.

Raspad Vlade u Holandiji zasigurno nije došao u najboljem trenutku jer se ekonomija već nalazi u recesiji.

Grci smatraju situaciju u Holandiji izrazom licemerja

Ostavka vođe holandske koalicione Vlade zbog mera štednje, koje se u grčkim okvirima čine sitnicom, nije naišao na odobravanje Grka, piše Reuters.

S obzirom da su upravo Holanđani često pritiskali Atinu na ispunjavanje svih ciljeva koje im je EU zadala, ovakav rasplet situacije u Holandiji s Grčkog stanovišta deluje licemerno.

Mnogi Grci smatraju da su kritičari poput de Jagera izvan kotakta s realnim stanjem i onime šta kriza radi celoj evrozoni pa ih situacija kod kuće možda otrezni i približi im realnu situaciju kroz koju oni prolaze.

Grčku 5. maja očekuju izbori, a prema anketama na popularnosti dobijaju manje stranke koje se protive rezovima plata i penzija nametnutima od EU-a i MMF-a. Analitičari predviđaju da bi to moglo da onemogući velike stranke da sastave čak i koalicionu vladu.