Kozmetička politika zapošljavanja

Objavljeno: 24.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Ako bi hrvatska ekonomska problematika morala da se svede samo na jednu reč oko koje će se složiti većina domaćih političkih subjekata, onda je to zacelo – nezaposlenost.

U trenutku pisanja ovog članka, dnevni brojač na internet stranicama Hrvatskog zavoda za zapošljavanje pokazuje cifru od 329.507 nezaposlenih, ali malo ko smatra da se tome za sticanje realne slike ne bi trebalo pridodati još koja desetina pojedinaca bez posla.

Aktualna hrvatska vlada, kojoj uskoro ističe četvrti mesec mandata, nije dosad ni mogla puno da napraviti da bi uticala na gornje brojeve, no svakako su već postavljeni izvesni temelji njezine ekonomske politike u tom pogledu. Glavna pozicija u tim početnim zahvatima odnosi se na paket mera za podsticanje zapošljavanja, a koje se provode kroz HZZ i za čiju je sprovođenje država osigurala 350 miliona kuna (46,4 miliona evra)

Protivrečne mere

Ali, odmah po nedavnom donošenju tih mera, neke od njih su dočekane u javnosti izuzetno negativno. Pritom je najintenzivniju kritiku privukla ideja da se u radnu praksu uvede tzv. stažiranje, zapravo početnički rad na određeno vreme, radi sticanja minimuma jednogodišnjeg radnog iskustva bez kojeg se u velikom broju slučajeva nemoguće prijaviti na konkursu za posao. Stažisti, međutim, ne bi bili plaćeni, ili bi bili plaćeni do 1.600 kuna mesečno (212 evra), što je iznos od svega pola zagarantovane minimalne plate u Hrvatskoj.

Ni druge mere nisu prošle puno bolje, zbog protivrečnosti u npr. slučajevima gde korišćenje jedne povlastice onemogućuje posezanje za drugom, a bez obe u paru se ne može govoriti o objektivnom poboljšavanju statusa osobe koja traži posao. U tom kontekstu su istinski tragikomično izgledali medijski primeri neophodnog doškolovanja kroz programe na berzi rada, ali nakon koga zainteresovani poslodavac više nije mogao da računati i sa državnim podsticajem na ime angažovanja dokvalifikovanog pojedinca, pa ga nije ni zaposlio.

U Hrvatskoj je trenutno oko 329.507 osoba bez posla

Vladimir Ferdelji, predsednik hrvatskog udruženja menadžera i preduzetnika Croma, izjavio je za Deutsche Welle da te mere samo povećavaju nered na tržištu rada. Inovaciju vezanu uz spomenuto stažiranje, on smatra čistim apsurdom koji može navesti poslodavce da zapošljavaju još manje ljudi, jer im se nudi besplatna radna snaga.- Ta mera uopšte nije dovršena ni u teoriji, da bi bila smislena i upotrebljiva. Brzoplete mere mogu samo da naškode našoj privredi, dok i onaj njihov deo koji nešto vredi može da profunkcioniše tek kao kozmetika - kaže Ferdelji, zaključujući da u pozadini takve politike stoji prvenstveno želja da se malo popravi ukupna statistika nezaposlenosti.

Njegovo je mišljenje da same te mere ne mogu proizvesti nikakav poseban efekt, ako vlada ne poradi na otvaranju novih radnih mesta, tj. popravljanju ekonomsko-političkih okolnosti u kojima će to biti moguće. Ovako preti opasnost da se veći deo javnog novca za podsticaje utroši, a da nova radna mesta izostanu. Vladin adut – makar teoretski, zasad – jest plansko pokretanje investicionog ciklusa narednog leta, prvenstveno u područjima energetike i građevine, koji bi trebali sinergijski da se poklope s uobičajenim rastom zaposlenosti u vreme turističke i najintenzivnije poljoprivredne proizvodnje.

- Nadajmo se da će zaista biti realizovano na valjan način - prokomentisao je vladinu politiku Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, koji je također veoma skeptičan prema merama podsticanja zapošljavanja. U javnoj raspravi o meri stažiranja, inače, Sever se istakao predlogom da se umesto toga neobavezujućeg rešenja uvede tzv. pripravništvo, nakon kog će poslodavac biti dužan da zaposli mladog radnika koji se pokaže kvalifikovanim.

Stav predsednika NHS-a je da novih radnih mesta neće ni biti ukoliko se ne spovede inventivna politika s osiguravanjem povoljnih kredita za proizvođače, na koje danas malo ko može da računa.

- Cena novca u Hrvatskoj je previsoka, što znači da je ovde potreban zaokret izvršne vlasti i HNB-a u monetarnoj politici od koje sada – ovakve kakva jest – koristi imaju samo banke i uvoznici - kaže Sever za DW.

Neusklađeni ministri

Leto je pred vratima, dakle, vlada uskoro mora da počne da beleži proizvodni rast u državi, ali takav koji neće potrajati samo do jeseni. U međuvremenu, čini se da politiku zapošljavanja zaista neće unaprediti nikakvi podsticajni aranžmani mimo stvaranja novih vrednosti. O tome svakakio svedoči nesklad između ministara koji su prošle sedmice govorili o starosnoj granici za penzionisanje. Prvo je, naime, ministar nauke i obrazovanja Željko Jovanović najavio da profesori s navršenih 65 godina moraju biti penzionisani Time bi se, kako je to protumačeno, otvorio prostor za zapošljavanje i napredovanje mlađih naučnika.

Svega par dana nakon njega, ministar finansija Slavko Linić poručio je javnosti – ne komentarišući direktno Jovanovića - da Hrvatskoj treba pomeranje praga za odlazak u penziju, iznad sadašnjih 65 godina. Njegov je stav potkrijepljen argumentom da Hrvatska sebi ne može više da priušti tako "mlade" penzionere, i ocenjen je u medijima jednako uverljivim kao Jovanovićev, osim što se međusobno isključuju.

27.08.2012