Preduzeća u Srbiji plaćaju 370 naknada

Objavljeno: 20.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Preduzeća u Srbiji plaćaju ukupno 370 naknada, taksi, dozvola, licenci i drugih izdvajanja, a za njih dobijaju apsolutno ništa ili nesrazmerno malo u odnosu na cenu. Od samo 77 neporeskih nameta, tokom 2011. godine država je "ubrala" 730 miliona evra. Kada se taj iznos podeli na 1,27 miliona zaposlenih u privredi, Republika, gradovi i opštine po svakom radniku nazidaju troškove od 570 evra godišnje.

Ovo su rezultati analize parafiskalnih nameta u Srbiji koje su uradili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja. Istraživanje je pokazalo da neporeski nameti privredu Srbije koštaju dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

- Ističe se kako Srbija ima nisku stopu poreza na dobit preduzeća, a zanemaruje se sistem neporeskih dažbina - kaže Džo Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Njihova posledica nije samo finansijska, već izazivaju i nesigurnost. Nikada ne znate ko može da vam uvede novi namet.
“Šuma“ prelila čašu NIZ naknada, čak 25, za osnovicu imaju ukupan prihod preduzeća, što privreda smatra neprihvatljivim. Među njima je i naknada za opšte korisnu funkciju šuma koju plaćaju svi, bez obzira na to da li posluju na Tari ili na Terazijama i to u iznosu od 0,025 odsto prihoda.

- Tu naknadu znači plaćaju i Mladi gorani i fabrika koja zagađuje - kaže Branko Radulović, iz Balkanskog centra za regulatornu reformu.

Problem je neodmerenost tih taksi. Taksista plaća 6.000 za estetski pregled vozila. To traje možda pola sata, a koliko vredi toliki rad inspektora. Ona ne treba da košta više od 1.500 dinara.

Parafiskalni nameti, pokazuje praksa, najbolji su način dopunjavanja budžeta. Iako je za tri četvrtine nameta nadležna Republika, njoj pripada 42 odsto prihoda. Gradovima ide 37 odsto, opštinama 18 odsto, a autonomnim pokrajinama tri odsto.

- Potrebno je puno mašte da bi se na početku posla previdele sve ove takse. Kada smo počeli da poslujemo uopšte nije postojala naknada za korišćenje mineralnih sirovina. U decembru prošle godine ona je povećana za 67 odsto, a obračunava se na ukupan prihod. Ukoliko ove budemo poslovali kao prošle godine, platićemo je 600.000 evra. Za investicije smo predvideli 900.000 evra. Zemlje u kojima je rudarstvo razvijeno, ovakvu naknadu nemaju. Indonezija ju je prepolovila i rudarstvo sada čini 10 odsto njene industrije, a u Srbiji svega dva odsto - kaže Darko Vukobratović, direktor firme "Kontango", koja je privatizovala rudnik "Rudnik".

I u Američkoj privrednoj komori naglašavaju da je nepredvidljivost parafiskalnih nameta najveći problem zainteresovanim investitorima. Svaki novi zakon, a poslednjih godina nas zapljuskuje cunami novih rešenja, provuče i po koju naknadu za privredu.

- Takse se razrezuju po principu ko koliko hoće i kolika je rupa u budžetu. Fali sistemsko rešenje i nedostaje kontrola - upozorava Amalija Pavić, iz Američke privredne komore.

27.08.2012