Nemačku očekuje rast, Španiju skuplje zaduživanje

Objavljeno: 19.04.2012

Vesti izvor: Kamatica

Vodeći ekonomski instituti ocenili su da aktivnosti u nemačkoj ekonomiji jačaju uprkos dužničkoj krizi koja je pokosila evrozonu, zbog čega su blago povisili svoje prognoze ovogodišnjeg rasta.

Instituti su blago povisili prognoze rasta za najveću ekonomiju evrozone u 2012. godini pa sada očekuju da će ono porasti po stopi od 0,9 odsto. U ranijim procenama, objavljenima u oktobru, predviđan je rast od 0,8 odsto.

U izveštaju koje objavljuju dva puta godišnje, ekonomisti takođe tvrde da su potezi čelnika Evropske unije ublažili previranja na finansijskim tržištima i smanjili neizvesnosti u ekonomiji koje su kočile rast.

Čelnici kompanija u Nemačkoj sada iskazuju veći optimizam, dok potrošačima poverenje uliva niska nezaposlenosti u toj zemlji pa su skloniji dublje posegli u svoje novčanike i više trošili, ocenili su ekonomisti.

Ipak, vodeći instituti upozoravaju da opasnost još nije prošla. "Visoki troškovi zaduživanja, kako Španije, tako i Italije, pokazuju da su i nadalje prisutne dužnička kriza, kao i kriza poverenja", dodaju.

Španija testira nervozna tržišta

Španija je uspela da proda 2,5 milijarde evra obveznica na današnjoj aukciji, dakle tačno koliko je i htela, ali po ceni rastućih prinosa u trenutku dok pokušava da smanjiti deficit.

Uključujući ranije izdanje, Španija je sada prikupila polovinu ciljanog iznosa za ovu godinu, čineći većinu tržišne likvidnosti nakon što su evropske banke uzele više od bilion evra ultra-jeftinih trogodišnjih gotovinskih kredita (LTRO) od Evropske centralne banke između decembra i februara.

Špansko ministarstvo finansija prodalo je 1,1 milijardu evra obveznica s dospećem 31. oktobra 2014. po prosečnom prinosu od 3,463 posto i potražnjom 3,3 puta većom od ponude (bid-to-cover ratio), u poređenju s 2,0 na zadnjoj aukciji u oktobru.

Španija je takođe testirala apetit tržišta za dugoročne obveznice, s dospećem 31. januara 2022., kojih je prodala 1,4 milijarde evra s prinosom od 5,743 odsto, u poređenju s 5,403 odsto na zadnjoj aukciji u januaru.

Nakon aukcije, međutim, prinosi na desetogodišnje obveznice su još porasli na 5,83 odsto, sugeriršući da su ulagači i dalje zabrinuti zbog dugoročne fiskalne održivosti zemlje.

MMF zadovoljan obećanim dodatnim uplatama novca

U međuvremenu, međunarodni kreditori čine dodatne napore kako se kriza evrozone ne bi produbila i još snažnije potresla evropske zemlje te globalnu ekonomiju.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) Christine Lagarde pozdravila je obećanja koja je dobila iz Švajcarske, Poljske i drugih zemalja o 34 milijardi dolara dodatnog finansiranja Fonda.

- Osiguranje dovoljnih sredstava za fond u borbi protiv krize i za postizanje svetske ekonomske stabilnosti u interesu je svih naših članica - naglasila je Lagarde u saopštenju.

MMF je naveo da su "Švajcarska i druge zemlje" obećale 26 milijardi dolara za povećanje sredstava fonda, dok je s Poljskom dogovoreno daljnjih osam milijardi dolara.

- To ukupno iznosi oko 320 milijardi dolara obećanih do sada. Naravno da me ohrabruje tako snažno iskazivanje potpore fondu i radujemo se daljnjim obećanjima našeg šireg članstva - rekla je čelnica MMF-a.

U razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung objavljen ove nedelje, Lagarde je kazala da je MMF-u potrebno oko 400 milijardi dolara sredstava kojima bi proširio svoje kapacitete za pomoć državama u krizi.

To je znatno ispod izvorno ciljanih 500 milijardi dolara. Prošle sedmice Lagarde je saopštila da će fond smanjiti ciljana sredstva, navodeći pritom kao razlog blago popuštanje financijskih napetosti, kako u svetu tako i u evrozoni.

Najveći finansijski doprinos MMF-u stigao je iz evrozone, koja je obećala oko 200 milijardi dolara, te iz Japana, koji se obvezao na 60 milijardi dolara.

MMF se nada da će ugovoriti još doprinosa, posebno iz velikih ekonomija u razvoju poput Kine, Rusije, Brazila i Indije, tokom redovnog prolećnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke, koji počinje u petak u Washingtonu.

27.08.2012