Bankama dugujemo 20 milijardi evra

Objavljeno: 17.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Građani i privreda bankama duguju oko 20 milijardi evra, a sve je više onih koji te uzete kredite ne mogu da vrate.

Najviše duguje privreda - oko 13,5 milijardi, zatim građani - 5,6 milijardi, dok ostatak odlazi na preduzetnike i poljoprivrednike. Problematični zajmovi, čije je kašnjenje u otplati veće od 90 dana, dostigli su 19,4 odsto, što je jedna od najviših stopa u regionu.

Prema zvaničnim podacima, preduzeća ne otplaćuju 25 odsto zajmova, a nezvanično se pominje podatak od čak 30 odsto. Građani su i dalje revnosniji i njihova docnja je 8,2 odsto.

- Problematični krediti rastu od 2008. godine i njihov nivo je zabrinjavajući. Takav procenat učešća problematičnih kredita utiče na kvalitet aktive banaka, rezultate bankarskog sektora i cene bankarskih proizvoda i usluga - kaže Vladimir Čupić, predsednik Odbora za finansije Privredne komore Srbije.

Sve teža otplata kredita stavlja banke u poziciju da razmišljaju o otpisu dela duga, dok traže uvođenje naplate zajmova preko "trećih lica".

Odbor za finansije je predložio da se radi rešavanja problema u vezi sa ovim kreditima, između ostalog, omogući bankama da dospela potraživanja od firmi mogu da ustupaju ne samo preduzećima koja se pretežno bave finansijskom delatnošću već i drugima koja imaju interes za to.

- Takvo rešenje je predviđeno jer se smanjuje mogućnost da potraživanja otkupe firme povezane sa dužnikom, što je u interesu banaka. Takođe, onemogućava se i da potraživanja otkupe preduzeća povezana sa bankom i obezbeđuje se fer procena vrednosti tog potraživanja. U pojedinim zemljama regiona bilansi banaka su privremeno "čišćeni" od problematičnih kredita njihovim prenosom na povezana lica, što se kasnije bankama vraćalo kao bumerang - rekla je Bojana Mijailović iz Sektora za kontrolu poslovanja NBS.

Bankari kod nas, sem poteškoća u vraćanju, imaju problem i s plasmanima. Teško je, kako sami kažu, da pronađu klijenta za kog s izvesnošću može da se proceni da će uspeti da vrati svoje obaveze na vreme. U uslovima kada vraćanje starih zajmova kasni, i banke su izuzetno oprezne, pa su procene pre odobravanja zajmova sve rigoroznije.

Stručnjaci za hartije od vrednosti smatraju da će za ustupanje ovakvih potraživanja najzainteresovaniji biti špekulanti. Tako je svuda u svetu, pa ni kod nas neće biti izuzetka. Ipak, kako da se reši problem teško naplativih zajmova? Brokeri kažu da ako banka ima loše plasmane, koji su uz to i loše obezbeđeni, najbolje je da ih otpiše. Što su plasmani sigurniji i bolje obezbeđeni, to je i njihova cena pri ustupanju veća. Zasada banke prodaju loše kredite, i to po ceni koja jedva dostiže 20 odsto preostalih obaveza klijenta.

27.08.2012