Stambeni krediti: Stan kupimo, dva otplatimo

Objavljeno: 12.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Građanin Srbije koji podigne kredit od 50.000 evra da bi kupio stan, posle 25 godina plaćanja mesečnih rata banci na kraju vrati dvostruko više - oko 100.000 evra. Slično je i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, osim u Sloveniji gde se za isti period i iznos kredita vrati 30.000 evra manje.

Razlika u odnosu na ostale jeste u tome što se kod nas sa prosečnom platom od 360 evra za takav kredit radi najduže, minimum 23 godine i to ako bi davali celu platu. Po kamatama na stambene kredite od oko pet do šest odsto na godišnjem nivou, Srbija je u rangu većine zemalja u regionu, ali je na samom začelju po prosečnim zaradama.

Od nas veću platu imaju svi. Makedonci primaju u proseku 380 evra, Hrvati 800 evra dok je u Crnoj Gori zarada 450 evra. I baš zbog ovakve statistike i pored sličnih uslova kreditiranja građani Srbije su ponovo u goroj situaciji od drugih jer za istu pozajmicu moraju da rade mnogo duže.

Najmanje godina za vraćanje stambenog kredita potrebno je Slovencima. Za 50.000 evra pozajmice, za 300 meseci, oni banci vrate oko 77.000 evra. Kada se taj iznos podeli sa njihovom prosečnom mesečnom platom od 1.000 evra, dolazi se do računice da u toj zemlji jedan stan košta sedam godina rada.

Sa prosečnom platom od 450 evra, u BiH je potrebno raditi 18 godina, a u Hrvatskoj 10. Bliži nama, ali opet sa jednom godinom prednosti su Makedonci kojima je za isplatu nekretnine potrebno 22 godine.

Razlike postoje i u veličini stana koji se u glavnim gradovima zemalja regiona može kupiti za 50.000 evra. Podaci agencije za nekretnine „Kolijers internešenel“ pokazuju da se najmanje kvadrata za te pare kupi u Sloveniji, a najviše u Skoplju.

- U Ljubljani gde se cena kvadrata u centru kreće od 2.500 do 3.500 evra, za taj iznos može da se kupi stambena jedinica novogradnje površine od 15-20 kvadratnih metara. U Beogradu i Zagrebu 50.000 evra košta stan od 20 do 25 kvadrata, a u Podgorici kao i u Skoplju nekretnina površine 25 do 35 metara kvadratnih - objašnjava za “Blic” Mirjana Mandić iz Kolijersa.

Kako stoje stvari, male su šanse da u nekom narednom periodu kamate padnu. Da od toga nema ništa veruju i bankari i ekonomisti. Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić za “Blic” kaže da su Slovenija i naša zemlja neuporedive jer su takvi i uslovi poslovanja i privredna kretanja.

- Naš kreditni rejting je BB minus i naše banke pozajmljuju novac na međunarodnom tržištu po mnogo većim kamatama nego slovenačke jer je rizik zemlje veći. Dakle, što je veći rizik to su kamate za pozajmice veće. Ako znamo da je rejting Slovenije oko BBB plus, da ta zemlja ima inflaciju od svega jedan odsto, onda je jasno zašto njihovi građani imaju mnogo povoljnije uslove za zaduživanje - objašnjava Dugalić.

Prema njegovom mišljenju, za građane Srbije visina kamata ne bi bila tako problematična da su njihove plate bolje.