Deutsche Welle: Sreća se (ne) meri ekonomskim uslovima?

Objavljeno: 12.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Šta je sreća? Nemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung je u svom članku sažeo na hiljade naučnih istraživanja o sreći. Njihovi rezultati ne čine sve sretnim, ali svakako mogu dobro zabaviti

Iako nam se čini da se trenuci sreće uopšte ne mogu meriti, već poseta web-stranici Ruuta Veenhovena, profesora na univerzitetu Erasmus iz Rotterdama, daje utisak da naučnici gotovo da ne čine ništa drugo. U svojoj "World Database of Happiness" (Svetska baza podataka sreće) ovaj profesor čuva čak 6.896 naučnih članaka o sreći i rezultate 1.440 naučnih studija o sreći.

Rezultati tih studija ozbiljnih naučnika u uglednim institucijama nisu baš uvek "otkriće Amerike". Tako novinar Frankfurter Allgemeine Zeitunga Jan Grossarth podseća na istraživanje Easterlin iz 1974. koje je utvrdilo da, kad neka bogata zemlja postane još bogatija, njeni stanovnici ne postaju srećniji.

U Švajcarskoj je to drugačije, rezultat je istraživanja Freya i Stutzera iz 2000. koji tvrde da tamo sreća raste kako raste i prihod. U Rusiji pak samo oni srećni postaju i bogati (Graham i drugi, 2004.), a u Kirgistanu su od uvođenja tržišnoge stanovnici postali srećniji, osim onih koji su razvedeni (Namazie, Sanfey, 1999.)

Inflacija + nezaposlenost = nesreća

I drugi elementi podstiču sreću: tako je Abdel-Khalek 2006. u istraživanju tvrdi kako su muslimani srećniji, a Wolfers je 2009. otkrio da žene, sve od 1970. postaju sve nesrećnije. Zagađivanje vazduha čini ljude nesrećnima (Welsch, 2006.), a visoke temperature povećavaju sreću (Rehdanz, Maddison 2003.) Političku desnicu najviše rastužuje inflacija, a levicu stopa nezaposlenosti (Tella, MacCulloch, 2005.).

Uopšte, ova dva ekonomska pokazatelja - nezaposlenost i inflacija - ekonomista Arthura Okuna navela su da ih jednostavno zbroji i tako načini tablicu (ne)srećnih zemalja. Na samo čelo su tako došli Sejšili i Brunei, a dno lestvice zemalja ekonomskih nevolja onda čine Venezuela, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Drugi naučnici, poput bivšeg glavnog ekonomiste za pitanje razvoja Svetske banke Hermana Dalya, ukazuju da ipak nije sve u materijalnoj sreći, nego u njegovom "Happy Planet Index" (Indeks sretne planete). On povezuje osećaj zadovoljstva stanovnika sa (zlo)upotrebom prirodnih resursa naše okoline. Na taj način su na prvo mesto izbile zemlje poput Costa Rice, Dominikanske Republike i Jamajke, razvijene zemlje su negde na sredini lestvice, a na dnu su zemlje poput Bocvane, Tanzanije i Zimbabvea.

Kvadratura kruga na plaži pod palmama

Ipak ako se uporede sva naučna istraživanja o sreći, prilično je očigledno da među naučnicima ne postoji sloga niti oko pitanja, šta čini ljude srećnim, niti kako to uopšte izmeriti. Sreća i zadovoljstvo ima mnogo svojih oblika: uspeh, ispunjenje, osvajanje, čežnja, zadovoljstvo, potvrđivanje, ljubav... Neki naučnici pak misle da je dovoljno meriti moždane talase, neki se pouzdaju u ekonomske pokazatelje, nekima su dovoljne ankete.

Mnoge studije ukazuju kako je "sreća" previše složen problem i da su potrebni još složeniji instrumenti čak i da bi se izmerilo nešto tako jednostavno kao sreća dok se pleše pod palmama na obali mora. Uopšte, stiče se utisak da su i ozbiljne svetske organizacije pitanje sreće shvatile - smrtno ozbiljno. Ovih nedelja se o sreći raspravlja i u Ujedinjenim nacijama, Evropska unija već godinama kao jedan od svojih ciljeva postavlja povećanje "osećaja zadovoljstva", a i Vlada Nemačke zove u pomoć stručnjake koji bi trebali da joj pomognu u utvrđivanju "alternativnih indikatora blagostanja".

S druge strane, neke studije pak tvrde da previše izbora u životu samo zbunjuje građane i da su sigurnost i osećaj zajedništva ono najvažnije što doprinosi sreći. Ako je ipak zaista to najvažnije, onda ne iznenađuje lestvica tako nastalog "Global Happiness Indexa" gde se na prvim mestima guraju Kina, Severna Koreja i Kuba, dok su Sjedinjene Američke Države na samom dnu.

27.08.2012