Podsticaj za posao - ili za nove prevare?

Objavljeno: 12.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Tek što je američki predsednik Obama potpisao zakon kojim bi se trebalo podstaći poduzetništvo, rasplamsala se i polemika: otvara li taj Jobs Act ustvari širom vrata i prevarantima za nove pljačke ulagača?

Američki predsednik je uveren da je takozvani Jobs Act (što je skraćenica za Jumpstart Our Business Startups Act, Početna pomoć za novoosnovane kompanije) paket mera kojim će se pomoći mladim i novoosnovanim kompanijama da dođu do potrebnog kapitala kako bi razvile svoje poslove. Prilikom potpisivanja zakona (5.4.), američki predsednik SAD je još jednom podsetio svoju naciju kako su Amerikanci "nacija onih koji deluju" i kako je ta zemlja "najbolja zemlja na planeti kako bi se ostvario posao".

Namera američkog predsednika može zvučati dobro, jer se tim propisom koji je već usvojio Senat i Predstavnički dom velikom većinom, uveliko uklanjaju birokratske prepreke novoosnovanim i mladim kompanijama da prikupe kapital koji im je potreban. Već i preko interneta se mogu obratiti svim zainteresovanim ulagačima i sakupiti do jednog miliona dolara. Zakon olakšava život i kompanijama koje se bave novčanim poslovanjima, jer i hedge-fondovima dozvoljava oglašavanje i privlačenje ulagača reklamom.

Američkom predsedniku se može činiti da gleda u ružičastu budućnost, ali kritičari nipošto nisu uvereni u to.

Američki konzervativna štampa slavi ovu meru i list Economist naslovljava članak objašnjavajući da je novi akt "kapitalizam bez lisica na rukama". Wall Street Journal takođe ističe da je to "potpuna pobeda reformskih snaga", ali mnogi i u SAD-u ističu da ovaj propis o smanjenju birokratije ima svoju cenu - i to vrlo visoku cenu.

Jer i nakon svih "balona" koji su pucali preko noći na tržištu kapitala u posednjih dvadesetak godina i sve oštrijih Mera nadzora finansijskih tržišta, manje birokratije za nove poslovne poduhvate praktično znači da niko neće uopšte kontrolisati, šta se nudi ulagačima i što onda oni rade s novcem ulagača.

Levičarski blog Daily Kos piše kako predsednik veruje da se legalizacijom prevare mogu stvoriti radna mesta". Zapravo čak i konzervativni list Economist pomalo zamera Obami na toj prevelikoj slobodi "Crowdfundinga", sakupljanja sredstava "od mase", ali što još nije klasična emisija deonica i pristup berzanskom poslovanju - gde poslovanje i bilanse nadzire Komisija za nadzor hartija od vrednosti SEC.

U idealnim okolnostima se pokazalo da novac, sakupljen od prijatelja, poznanika i ograničenog kruga zainteresiranih, može pomoći novoosnovanoj kompaniji - ali je tu bitno da ulagači znaju kome daju svoj novac.

Economist tako piše da je "Crowdfunding efektivno sredstvo za prikupljanje novca, ali i dobro sredstvo kockarima da bi izvukli novac od budala". Jer po tom novom propisu, gotovo da niko od nadležnih neće ni pitati, da je li ulog vredan i papira na kojem je štampan, dok je ukupan iznos manji od milion dolara i dok ima manje od 2.000 ulagača.

Reklama bez nadzora

I kod dozvole za oglašavanje za hedge-fondove opet se zaobilazi Komisija za nadzor vrednosnim papirima (SEC). Do sada je važilo pravilo: kog nadzire SEC, on sme da se obraća javnosti i da traži nove ulagače. Zato sada i najveći investicioni fondovi poput Paulson & Co na svojim internet stranicama jedva da objavljuju ikakve podatke, nego su sadržaji dostupni samo korisnicima. Štaviše, hedge-fondovi koji raspolažu imetkom ulagača koji je manji od 100 miliona dolara trebaju da se registruju samo u kancelariji nadležne savezne države.

Hedge-fondovi se često u medijima nazivaju "skakavcima kapitalizma", jer se pokazalo da, nakon što preuzmu neku kompaniju, često od nje ne ostane baš ništa. Jer u naporu da u što kraćem roku ostvare što veću dobit, mnoge kompanije su odvedene u stečaj nakon što je iz njih izvađeno sve što je vredilo, od unosnih delova preduzeća ili zemljišta na kome su smeštene zgrade. Na sreću, drugim propisima je i dalje određeno da pojedini ulagači moraju u takvom fondu učestvovati sa najmanje milion dolara pa se pretpostavlja da ni oglasi u medijima neće navesti domaćice i penzionere da prokockaju svoj imetak.

Analiza i "analiza"

Ali s druge strane, taj Jobs Act poslovanje takvih investicionih kuća opet pretvara u - kocku. Jer nakon propasti "dot.com" poduzeća, sistemski su pooštreni propisi koji razdvajaju analizu poslovanja nekog poduzeća ili vrednosnih hartija, od odelenja koji se bave prodajom udela ili tih papira. Razlog je jednostavan: jedva da se može verovati prodavaču koji je sam "analizirao" kvalitet hartija koje želi da vam proda. Novim zakonom ta granica između analize i prodaje opet postaje mutnija.

Američki predsednik Obama se nada da će ovim merama mobilizovati velika sredstva koja se građani više ne usuđuju da ulažu u ekonomiju. Program Jobs Act bi trebao biti težak 447 milijardi dolara, ali i New York Times piše da ovo više naliči na "loš nastavak lošeg filma" koji je već više puta doveo do krize.