Radikalna štednja ugrožava demokratiju

Objavljeno: 12.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche welle

Ne odobravaju baš svi radikalne programe štednje za neke od problematičnih država evro-zone. To se pre svega, što je i razumljivo, ne dopada ljudima u državama pogođenim tim programima.

S druge strane, a to je ono što iznenađuje, to se ne dopada ni nekim predstavnicima finansijske branše. Oni smatraju da "žestoki programi štednje ugrožavaju demokratiju". Kanadski ekonomista Vilijam Vajt kaže da preterana štednja šteti. On je savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ali ističe, da govori samo u svoje ime:

- Nema koristi od leka koji ubije pacijenta. U Grčkoj godinama vlada recesija. Ljudi određenih profesija napuštaju Grčku, Španiju ili Portugal. Kada se toliko smanji produktivna snaga da je pacijent smrtno ugrožen, onda nema smisla da mu se prepisuje jedan te isti lek.

Kresanje plata uslovljeno je već visokom stopom nezapsolenosti. Svaki peti Grk i svaki šetvrti Španac je bez posla. Među mladima je u tim zemljama čak svaka druga osoba nezaposlena.

Ti alarmantni brojevi jesu pravi problem, kaže Čarls Dumas, šef londonske konsultantske firme za investiranje Lombard Street Reasrch. Ali Evropska unija se interesuje samo za programe štednje.

- To je izopačenost moderne ekonomije i u osnovi je pogrešno. Takva politika je još 30-ih godina vodila u katastrofu. Tada su u mnogim državama na vlast došli diktatori, u Portugalu Salazar, u Španiji Franko. Slepo praćenje finansijskih ciljeva, bez osvrtanja na opšte dobro, vodilo je u propast - nekada i sada."

Mere štednje EU donele su masovnu bedu, i to se pre svega može prebaciti nemačkoj vladi, kaže Dumas. Uostalom inicijativa je Nemačke da se pre svega (pre svih ostalih problema) saniraju finansije. Uz to, prema njegovom mišljenju, mere štednje u Grčkoj nisu dale pozitivne efekte. "Prošle godine je budžetski deficit bio 11 odsto bruto društvenog proizvoda. Ove godine će biti 10 odsto. Ali tokom vremena je bruto društveni proizvod znatno smanjen, jer je ekonomija oslabila. Dakle, Grci se nadalje zadužuju, dok primanja postaju sve manja. Drugim rečima, dugovi su bezvredni."

Svaka tri meseca zemlje evro-zone moraju jednoglasno da odobre sledeći isplatu pomoći Grčkoj. Dumas smatra da je samo pitanje vremena kada će se promeniti raspoloženje u zemljama donatorima. "Do kraja godine drugi će reći dosta i izbaciti Grčku iz zone evra. Za njom će izaći i Portugal, pa Španija, možda čak i Italija - sve one će morati da napuste evro. Verujem da je to najverovatnije rešenje problema. A možda će Nemci smisliti još nešto bolje i prvi napustiti evro."

27.08.2012