Nemačka: Opasna privatizacija 12.000 stanova

Objavljeno: 10.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Privatizacija ni u Nemačkoj nije završena: još predstoji prodaja preduzeća koje je još od bivšeg DDR-a vlasnik na hiljade zgrada i privrednih objekata. Ali i u ovoj zemlji bi ta privatizacija mogla biti – minsko polje.

Više od dvadeset godina nakon sloma Nemačke Demokratske Republike njen Glavni ured za upravljanje stambenim i privrednim zgradama u državnom vlasništvu još uvek je u vlasništvu Agencije za privatizaciju nemačke vlade. Još 1991. je od tog državnog ureda stvorena kompanija TLG Immobilien GmbH koja je vlasnica 12 hiljada stanova i više od 300 privrednih objekata u gotovo svim pokrajinama koje su nekad činile DDR.

Nemačka je već nekoliko puta želela da privatizuje i to preduzeće, ali je uvek u poslednji trenutak nešto sprečilo prodaju. Poslednji put je to bilo 2008, ali se Berlin, zbog krize u zoni evra, uplašio da neće uspeti da proda TLG za pravu vrednost. Stručnjaci procenjuju da je reč o najmanje 1,5 milijardi, ali političare u Berlinu muči još jedan problem: privatizacija istočnonemačkog giganta bi se lako mogla pretvoriti u političku minu koja bi vladu kancelarke Merkel mogla skupo koštati – samo godinu dana pre izbora.

Puko izvlačenje dobiti

Investitori zapravo nisu problem: ulaganje u nekretnine u Nemačkoj je za mnoge ulagače zanimljiva opcija. U privatizacijama koje su sprovodile i neke opštine na zapadu zemlje su se redom javljali brojni investitori, od kompanija sa Dalekog istoka i Arapskog poluostrva pa do raznih investicionih fondova sa zapada. No pokazalo se da se takve privatizacije stambenih fondova po pravilu pretvaraju u katastrofe.

Investitore je samo zanimalo da izvuku što veću dobit, tako da su zgrade i čitava naselja čiji su bili vlasnici pretvarani u ruševine i legla kriminala. Novi vlasnik često nije plaćao ni osnovne održavanje instalacija i zajedničkih prostorija - stepeništa, liftova i podruma, tako da se odselio svako ko je ikako mogao. Ostali su najsiromašniji, a nije bila retkost da su im se vremenom pridružili i „divlji“ stanari, oni koji su jednostavno provalili u napuštene stanove.

Ovako ili onako – ministar može da strada

Ukratko, ministru finansija Volfgangu Šojbleu ostaje dilema: ili će, u uslovima za prodaju, postaviti stroga pravila za zaštitu stanara i za održavanje zgrada, ili će se samo brinuti da napuni državnu blagajnu. Jer svaki dodatni uslov će svakako spustiti cenu i odvratiti investitore, ali politički gledajući, baš svaki potez može biti pogrešan.

Jer, nemačku vladu će optuživati ili da je „jeftino prodala porodični nakit“ ili da je pustila „mutne“ investitore da u ovoj zemlji ugroze budućnost hiljada stanara takvih stanova. Već 2008. su za kupovinu bili zainteresovani i hedž-fondovi poput Lone Star ili Oaktree i stanari u zgradama TLG-a nipošto nisu verovali da je takvim institucijama baš posebno na srcu dobrobit stanara.

Zapravo je nemačka Agencija za privatizaciju i uprava TLG-a od ove firme učinila preduzeće koje sasvim lepo posluje. Godišnje ostvaruje zaradu od pedesetak miliona evra, ali je pitanje hoće li privatnom investitoru to biti dovoljno – obzirom na milijardu i po koliko bi morao uložiti. U fondu preduzeća ima i zgrada koje su sasvim nove, mnoge su potpuno obnovljene, ali posebno među privrednim zgradama ima i takvih koje će jedva pronaći nekoga ko će ih hteti iznajmiti.

Ipak, nemački ministar finansija Šojble je uveren da je ovo pravi trenutak za privatizaciju. Oseća se oporavak, a investitori opet mogu da nabave novac za veće investicije. Zato investiciona kuća Barclays Capital do 16. aprila prikuplja interesna pisma mogućih investitora pre nego što ozbiljnim kandidatima pošalje poslovne podatke o TLG-u. Pri tome se posebno pazi da se poštuju i svi evropski propisi o javnim nadmetanjima, a prve ponude bi mogle stići do juna.