Kako su divovi SAD izašli iz krize

Objavljeno: 09.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Business

Kompanije koje su poklekle pod teretom finansijske krize iako su u javnosti već prežaljene i pokopane sve češće na velika vrata najavljuju povratak među žive.

Čini se da finansijska kriza i talas stečajeva koji nisu viđeni još od Velike depresije, uprkos najavama mnogih proroka propasti, ipak nisu doneli smak sveta.

Samo nekoliko godina nakon pada na sam rub bankrota deonice praktično propalih kompanija pokazuju izvanredne rezultate na tržištu, dokazujući da je druga prilika itekako moguća ako se dug uspe staviti pod kontrolu.

Mnoge su kompanije, naime, iskoristile krizu i bankrot da bi preispitale svoje troškove, način poslovanja, investiranja i sve dotad sklopljene ugovore te su se restrukturiralo rešavajući godinama nakupljane probleme.

Nekima od njih pomoglo je i period otežanog ili nemogućeg pristupa kreditima i pozajmicama, što je sprečilo ulaženje u još veće dugove.

No postoje i kompanije koje, nažalost, nisu uspele da uđu u tu kategoriju. Lehman Brothers, jedna od najvećih američkih investicionih banaka, zabeležila je jedan od najtežih bankrota u istoriji SAD-a.

Naime, ta kompanija mora daisplati 65 milijardi dolara svojim poverenicima kroz postupak višegodišnje likvidacije. No, pokazalo se da je ta kompanije ipak izuzetak, a ne pravilo.

General Motors, automobilski gigant, najsjajniji je primer među firmama koje su uspele da prežive "majku svih kriza". Zbog pada prodaje i velikih dugova ta je firma u jednom trenutku bila pred bankrotom, ali iz pregovora s glavnim i najvećim kreditorima, Ministarstvom finansija i sindikatima, GM je izašao lakši za dve trećine svog nekadašnjeg duga.

Nakon izrazito teške prve godine, GM-ove deonice porasle su za više od 20 odsto u 2012. koju je ovaj proizvođač automobila označio kao godinu povratka na sam vrh.

Proizvođači automobila poput GM-a i Krajslera bili su ipak retki slučajevi u kojima je vlada preuzela rešavanje stečaja.

Na hiljade kompanija svih branši širom SAD-a propalo je u tišini, bez vladine pomoći. Mudis je izračunao da je 2009. bila godina sa najviše bankrota od 1933., te znatno tragičnija od 2001., takođe poznate po talasu stečajeva.

Neki su bankroti, poput Leman bradersa i Bordersa, ostavili malo ili nimalo nade za oporavak u budućnosti, ali su zato neke druge kompanije uspele da izvuku živu glavu restrukturirajući se i sanirajući dugove i nepovoljne ugovore.

Razlika je u tome što su neke firme patile od velikih operativnih problema, a druge su imale manjih teškoća s na primer, manjim brojem nepovoljnih ugovora, pregovorima sa zaposlenima, dobijanjem kredita za neke projekte ...

- Velika je razlika između inače zdrave kompanije koju je zahvatila globalna kriza i zamrzavanje kredita, kao i opšti zastoj likvidnosti, te kompanije sa unutrašnjim krizama koja bi verovatno nastala i bez velike spoljne krize - smatraju američki stručnjaci za restrukturiranje posrnulih kompanija.

Oni tvrde da su neki sektori, poput nekretnina, trebali samo nove načine za refinansiranje dugova i odbacivanje nepotrebne imovine, čime se brzo zaustavljaju stečajevi. Dobar primer je američki lanac hotela Extended Stay, koji je u bankrotu bio samo nekoliko meseci pre nego što je prodat grupaciji privatnih investitora i oni su ga dignuli s dna.

Tu je i General Grovth Properties, kartel za trgovanje nekretninama, koji je nastao od najvećeg restrukturiranja nekretnina ikad. Nakon što su njegovi dugovi sanirani, kompanija je podeljena u dva odvojena dela kojima se javno trguje i oba postižu dobitke otkad su izašli iz stečaja 2010. godine.

Takvih kompanija koje su nekada bile na ivici stečaja, a danas su se vratile na javno tržište bez repova koji su ih vukli u propast, svakim je danom sve više.

- Oporavak tržišta koji je doveo do rasta vrednosti imovine bio je vetar u leđa za velik broj firmi koje su visile na ponoru stečaja tokom 2010. I 2011. Naime, prodale su višak imovine i time pokrile dugove koje nisu mogle pokriti prodajom svojih proizvoda i usluga - ističu analitičari.

Sve u svemu, suprotno onome što su mnogi očekivali 2008. i 2009., kada se činilo da američko i evropsko privreda nezaustavljivo tonu, danas je dostupan veliki broj kvalitetnih investicionih ideja za ulagače.

Tu je i američki aluminijumski div Aleris International, koji je prijavio stečaj u februaru 2009. nakon neuspelog pokušaja refinansiranja duga većeg od 2,5 milijardi dolara.

"Bolujući" od pada cene aluminijuma, uzrokovane krahom tržišta automobila i nekretnina zbog zamrzavanja kredita, kompanija je završila u stečaju iz kojeg je izronila pre nešto više od godinu dana, nakon što su vlasništvo nad njom preuzeli private ekviti kompanije Oaktree Capital Management, Apollo Management i Sankatia koji su finansirali reorganizaciju u stečaju.

Novi vlasnici su dogovorili da će investirati 690.000.000 $ u Aleris brišući većinu duga kompanije pre stečaja. Sad su ti investitori spremni da prodaju deonice Alerisa na tržištu, ali još se čeka određivanje cene te deonice.

Ta kompanija je zaradila 4,8 milijardi (332 miliona dolara nakon kamata, poreza i ostalih davanja) dolara, što je povećanje zarade u odnosu na 2010., Kada je ostvarila promet od 4,1 milijardu dolara (264 miliona).

U oktobru 2001. rejting agencija Standard & Poor 's dala je Alerisu solidnu B + ocenu nakon što je kompanija objavila da će platiti $100,000,000 dividende investitorima novcem iz kompanijine bilansa. Iako je kompanija rešila većinu duga, S & P naglašava da za Aleris još uvek postoje veliki rizici zbog "poslovanja na vrlo kompetitivnom i visoko cikličnom tržištu".