EUR 117,61 USD 106,29 CHF 106,94

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Evropa - kontinent koji tone?

Objavljeno: 09.04.2012


Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Finansijska kriza u evro zoni i dalje dominira naslovima štampe. Ali, Evropska unija se suočava s mnogo većim problemima nego što je dužnička kriza. Njihova rešenja, međutim, nisu jednostavna. 

Nakon mnogih kriznih sastanaka, ministarskih konferencija i proširenja fondova za spas evra, čini se u najmanju ruku da je najgora faza finansijske krize u evropskoj uniji iza nas. Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi i nemački ministar finansija Wolfgang Schäuble izrazili su oprezni optimizam. Međutim, za EU još nema znaka za prestanak opasnosti. Mnogi političari i stručnjaci Evropske unije su svesni da, nakon aktuelne, pred vratima stoji nova kriza. Ne mali broj zastupnika EU-a iza zatvorenih vrata šuška o tome kako je kriza evra zapravo samo zagrebala po površini mnogo dubljih problema s kojima se suočava Evropa. Jer, istinska kriza u evropi nije ekonomska i finansijska već su mnogo dublji problemi oni socijalne i političke prirode.

Jedan od razloga za to je i što Unija, ako se gleda spolja, izgleda kao „patchwork“ tepih, podeljen na sever i jug, na velike i male zemlje članice, na poverioce i prezadužene zemlje. Osim toga, trpi međunarodni ugled kao i atraktivnost Evropske unije, zbog toga što nije lako pronaći verodostojna rešenja za finansijske i političke probleme. Posebno kritički nastrojeni strani novinari Evropu rado opisuju kao kontinet koji tone, kao kontinet koji sve više stari i koji ima zastareli socijalni model. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski u krizi ipak vidi šanse.

- A kako bi se ta šansa iskoristila - kaže Šikorski - resarsi i sposobnosti EU se moraju strateški bolje iskoristiti.

On zahteva bližu saradnju unutar same Unije. 

- Jer, danas smo zapravo organizovani kao jedna multilateralna institucija zemalja u kooperaciji-  rekao je poljski ministar spoljnih poslova.

Među poznatijim zagovornicima tešnje političke saradnje je i luksemburški premijer Jean Claude Junker, koji je također i šef Evro grupe - 17 zemalja evro zone koje za zajedničku valutu imaju evro. Junker veruje da je neadekvatan nivo političke integracije i evropske solidarnosti odlučujući činilac rizika za sam evro. A tešnja saradnja po mišljenju Sikorskog će kao posledicu imati i mnogo jači spoljni uticaj EU. Kao primer, on navodi vojne potencijale Evrope.

- Jer, koliko znam, ukupan budžet za obranu bi u tom slučaju bio veći nego što ga imaju Kina, Indija i Rusija zajedno - kaže on.

No, pre svega je finansijska kriza još uvek veliki problem zajednice evropskih naroda. Zajednički projekti i solidarnost su izgubili na snazi zbog dužničke krize koja pogađa „stari kontinent”. A da stvar bude teža., zbog spašavanje Grčke od bankrota produbio se jaz između severa i juga evrope. Naime, poraslo je nepoverenje zemalja sa severa prema zemljama na jugu Evrope i njihovom niskom bruto društvenom proizvodu.

Predsedavajući kluba poslanika liberala u evropskom parlamentu i stručnjak za spljna politička pitanja, Alexandar Graf-Lambsdorf smatra da su podele na relaciji "sever-jug" precenjene. On smatra da solidarnost unutar EU još nije ozbiljno ugrožena. Tome u prilog navodi primer Estonije koja je u EU primljena 2004.

 - Estonija ima najniži bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, kao i Grčka, ali je vlada te zemlje usprkos tome zahtevala od svojih građana učestvovanje u stabilizaciji grčke ekonomije - rekao je Lambsdorf.

 Ali, ono što istinski zadaje brige administraciji Evropske unije je demografska slika. Prema podacima Zavoda za statistiku EU-a (EVROSTAT), u Evropskoj uniji će 2050. biti 48 milioa manje radno sposobnih ljudi. Umesto toga „stari kontinent“ će „dobiti“ preko 58 miliona ljudi starijih od 65 godina starosti. A smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, prema mišljenjima stručnjaka, dovodi do smanjenja ekonomskog rasta. Time će biti ugroženo finansiranje socijalnih i penzionih osiguranja i sistema zdravstvene zaštite.

Kada su u pitanju demografske promene u EU, Graf-Lambsdorf smatra da mora jače da se založi za dovođenje stručne radne snage u zemlje evropske unije.

- Mora da se baci pogled izvan granica Evrope. Pred našim vratima je toliko mladih i obrazovanih ljudi koji čekaju šansu da ovde započnu život -  kaže on.

A napraviti program useljavanja, kako bi bio "produktivan za društvo" biće veliki izazov, dodaje Lambsdorf.

Za njega je useljavanje stručne radne snage ključ uspeha Evropske unije. S politikom migracije usko je povezana politika prema izbeglicama oko koje se godinama vode rasprave. Politička unija s efektivnijiom politikom korišćenja resarsa i poboljšanjem politike useljavanja - sve to može Evropu u godinama koje dolaze učiniti boljom i jačom. A i Lambsdorf i Šikorski, kao još jednu komponentu uspeha, vide u prijemu novih članica u "eksluzivni EU klub". 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana