Nije nemoguće da evro bude 117 dinara

Objavljeno: 06.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Pad dinara se nastavlja i male su šanse da se posrtanje zaustavi. Srednji kurs Narodne banke Srbije već danima prelazi 111 dinara za jedan evro, a danas je na novom minimumu od 111,7 dinara za jedan evro.

Kod poslovnih banaka, koje same određuju svoj kurs, situacija je još nepovoljnija: za jedan evro trebalo odvojiti između 112 i 114 dinara.

Ove godine Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom tržištu sa 498,5 miliona evra, ali to nije zaustavilo strmoglavi pad domaće valute. Još početkom godine kada je dinar počeo da klizi, privrednici su prognozirali da će se evro ove godine kretati u rasponu od 117 do 130 dinara. Narodna banka je to demantovala, ali izgleda da se stvari kreću u pravcu prognoza privrednika. S tim se slažu i stručnjaci.

– Devizni kurs neće mirovati i dinar će nastaviti da slabi – izjavio je juče na konferenciji za novinare saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović. On je naveo da do kraja ove godine treba računati, uz izvesne sezonske oscilacije, s nastavkom deprecijacije domaće valute, čija stabilizacija može uslediti tek po dogovoru s Međunarodnim monetarnim fondom i sprovođenjem reformskih poteza.

– Reforma javnog sektora, smanjenje javne potrošnje, javnog duga, povećanje investicija i izvoza i posledično smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, rezovi su koje se moraju povući i po svoj prilici to će morati da uradi nova vlada – poručio je Đogović.

– Sve dok se ne napravi novi aranžman s MMF-om, nastaviće se jačanje nepoverenja investitora u srpsko tržište, produkujući nestabilnosti na finansijskom tržištu i povisujući temperaturu u vidu pada vrednosti domaće valute i inflacionih tokova u zemlji.

Po njegovim rečima, ta „temperaturna groznica” moći će kraće vreme da se drži pod kontrolom direktnim intervencijama na tržištu ili pooštrovanjem restriktivnosti monetarne politike”, ali je, naglasio je, to sve na kratak rok.

– Tek s lečenjem uzroka ekonomske krize u kojoj je Srbija, moguće je potpuno stabilizovanje i kursa i cena – ocenio je ovaj ekspert.

Na pitanje novinara šta su još mogući aduti Narodne banke Srbije da smiri kurs, Đogović je precizirao da NBS držanjem referentne kamatne stope na relativno visokom nivou može povećati atraktivnost ulaganja u državne hartije od vrednosti, a oslobađanjem dela obaveznih deviznih rezervi banaka povećati deviznu likvidnost komercijalnih banaka.

Ova druga mera bi, objasnio je, oslobodila deo deviza, koje se očekuje da banke pretvore u dinare, i tako stvore pritisak „na kurs” u pravcu jačanja dinara. Međutim, ukazao je, ta mera samo kratkoročno „može proizvesti izvesnu stabilnost, ali ne obezbeđuje suštinsku stabilnost domaće valute” te će ona, posle možda kraćeg perioda stabilizacije, nastaviti da slabi.

IZIT je saopštio i podatak da je u odnosu na stanje iz decembra 2011. godine domaća valuta deprecirala 5,3 odsto nominalno, ili 4,4 odsto u realnom iznosu.

Intervencije NBS-a na deviznom tržištu u cilju smanjenja prekomerne oscilacije deviznog kursa u februaru su iznosile 188,5 miliona evra. To je znatno više nego cele prošle godine, kada je za istu namenu potrošeno 90 miliona evra i kada se kurs zaustavio na 104,3 dinara. Nije loše podsetiti na to da je NBS 2010. izdvojio čak 2,6 milijarde evra da bi se dinar zaustavio na kursu od 105,10.

Moralo je drugačije?

Da li je NBS mogao učiniti više da zaustavi pad? Stručnjak dr Đorđe Đukić smatra da je centralna monetarna institucija početkom godine morala da interveniše enrgičnije i pošalje jasan signal bankarima da neće dozvoliti nestabilan kurs.

Primedbi ima i na tajming intervencije na međubankarskom tržištu, odnosno da se NBS umeša tek u drugoj polovini dana, kada je šteta već učinjena, to jest kada je dinar naglo pao pa vraćanje teško ide i više košta. Tekst ili adresa internet strane koju preslovljavate