Jeftin novac na dugom štapu

Objavljeno: 02.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Privrednicima i građanima koji ovih dana razmišljaju o novom kreditu sve je teže da preseku i donesu odluku. Privreda stagnira, kao i plate, i to u najboljem slučaju, a evro raste. Uz ove dve tužne istine ima i dobrih vesti: kamate bi uskoro mogle krenuti malo naniže, i to baš za one najtraženije kredite, indeksirane u evrima. Narodna banka Srbije nedavno je održala sastanak s predstavnicima poslovnih banka i najavila izmenu Odluke o obaveznoj rezervi, i to u smislu smanjenja devizne rezerve a povećanja dinarske.

U NBS smatraju da će to doprineti stabilizaciji inflacije, smanjiti troškove kredita i olakšati refinansiranje. Takođe očekuju da mera doprinese stabilizaciji na deviznom tržištu te da stimuliše banke da pribave dugoročne izvore finansiranja. Klijenti od tih mera očekuju jeftinije kredite. U bankama smatraju da je potez NBS-a dobar, ali da je tek jedan od koraka ka povoljnijim uslovima finansiranja. Bitni, koji treba da uslede, su smanjenje riziko premije i donošenje zakona o ograničenju plaćanja koji će se poštovati.

NBS je nedavno objavila da će obavezna rezerva za pozajmice do dve godine – a takvih je u našoj banci gotovo sto odsto – biti smanjena s 30 na 29 odsto za devizne obaveze po tom osnovu. Istovremeno, dinarske rezerve skočiće s 15 na 20 odsto Ukupna ročnost obaveza u stranoj valuti duža od dve godine smanjiće se s 25 na 22 odsto, dok u domaćoj sledi povećanje s deset na 15 odsto. To je dobar potez, neće uticati na to da kamate padnu na nivo zemlja u okruženju, poput Bugarske, Mađarske i Rumunije. Oni su pod jurisdikcijom evropske centralne banke, smatraju u Eurobank EFG-u Srbija.

Stručnjaci ove kuće očekuju da će status kandidata doneti Srbiji pozitivne promene na makroekonomskom planu i uticati na stabilnost. To, pak, može doneti smanjenje riziko premije zemlje – CDU. Ova tri slova su osnovica prilikom određivanja uslova za pozajmice iz inostranstva. Ali, na krajnju cenu utiče i nivo obavezne rezerve, visina referentne kamatne stope, procenat nenaplativih kredita i onih u docnji. Proces pridruživanja EU uticaće na smanjenje rizika poslovanja, reforme sistema, regulisanja monopola. Sve to zajedno vodi ka regulisanju kamatnih stopa i njihovom usklađivanju s drugim članicama EU.

Ažurnost građana u izmirivanju obaveza kod nas je već poslovično dobra. Klijenti EFG-a u 98 odsto slučajeva vraćaju stambene kredite, a u 95 odsto kratkoročne. Međutim, mala preduzeća i preduzetnici beleže značajnija kašnjenja u otplati zajmova. Oni su u problemu zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja. U ovoj banci očekuju da će zakon o ograničenju rokova plaćanja potraživanja doneti efikasan sistem regulisanja ove oblasti i pomoći rešavanju likvidnosti kompanija. Nažalost, Srbija je danas lider u regionu po visini nenaplativih kredita. To je razlog što ne možemo očekivati povoljnije uslove finansiranja. U tim uslovima pravnim licima ostaje da se okrenu zajmovima koji stižu preko međunarodnih finansijskih institucija i povoljniji su od redovnih. Eurobank EFG Srbija se u poslednje dve godine finansira iz sopstvenih izvora pa ne zavisi od slobodnih sredstava iz matične grupacije.

U OTP banci kažu da pad euribora, koji se za tri prethodna meseca smanjio 60 bodova, nema značajniji uticaj na cenu sredstava po kojima banke pozajmljuju novac. Što se tiče prekograničnih izvora, i kamata po kojoj će se tako obezbeđene pozajmice formirati zavisi od cene kojom je banka obezbedila te izvore, ali i od rizika zemlje gde se novac plasira. U ovoj kući kažu da status kandidata ima pozitivan uticaj, ali da u Srbiji predstoje izbori i da to u svakoj zemlji utiče na oprez kreditora pa ni mi nismo izuzetak. U banci se sreću s teškoćama u segmentu sigurnosti naplate potraživanja. Smatraju da to nije povezano samo sa skokom evra već s opštom situacijom u privredi. Svaki dan smo svedoci otvaranja stečajnih postupaka, otpuštanja radnika, a to vodi ka nemogućnosti klijenata da izmire svoje obaveze.

Očigledno da je smanjenje rezerve korak u dobrom pravcu, a da bi došlo do smanjenja komercijalnih stopa treba da ih napravimo još nekoliko, i to one od sedam milja.

27.08.2012