Evrozona 2012: Prvi koraci na putu ka oporavku

Objavljeno: 17.04.2012

Perspektiva u pogledu obveznica, valuta i kapitala za drugi kvartal

- Privreda: SAD ispred evrozone
- Tržišta vlasničkih HoV: netaknut trend rasta
- Prinosi na obveznice će u 2012. godini ostati niski
- Likvidnost iz ECB: Popustila tenzija u evrozoni

Glavni vodeći indikatori i poverenje potrošača ponovo su se značajno popravili. Iako se očekuje da globalni rast uspori i iako i dalje postoje rizici od pogoršanja zbog krize suverenog duga, nije na vidiku dublja recesija. Slična je slika na tržištima u razvoju, uz usporenje rasta.
- Okruženje u pogledu rizika značajno se poboljšalo u prvom kvartalu 2012. godine. Mada su počeli da se pojavljuju znakovi ekonomske stabilizacije u evrozoni, upozorenje još ne povlačimo. Kriza duga je i dalje problem. U uslovima krize duga ostaju niski prinosi na referentne obveznice, a i dalje su atraktivne akcijesvetskih kompanija i zlato“, rekao je Fritz Mostböck, direktor Istraživačkog tima u Erste Grupi. „Strategija koju i dalje preporučujemo je selektivno investiranje. Generalno, postoje mogućnosti na nekim berzama(SAD, CIE, delimično zemlje grupe BRIC) i u određenim klasama sektora i sredstava kao što je zlato - dodao je Mostböck.

Evrozona će u 2012. godini ući u „blagu recesiju“

 Dok se u SAD privreda i dalje oporavlja, u evrozoni se javljaju prvi oprezni znakovi stabilizacije. Ponovo je poraslo poverenje potrošača, a vodeći indikatori su i dalje neujednačeni. Centralne zemlje1 evrozone trebalo bi uskoro da budu u stanju da naprave prve korake na putu ka oporavku. U Španiji i Italiji ovaj proces će trajati duže jer je u tim zemljama nezaposlenost još uvek u porastu. Kriza duga će, pre svega ostalog, i dalje dugo opterećivati Evropu. Nakon blage recesije u evrozoni, rast bi trebalo ponovo da postane pozitivan u 2013. godini. Inflacija nije opala onoliko koliko se očekivalo. U 2012. godini inflacija e dostići u proseku 2,4 odsto. Značajnim obezbeđivanjem likvidnosti, Evropska centralna banka je možda postigla više nego smanjivanjem kamatnih stopa, a tenzija na finansijskim tržištima –takođe u pogledu krize duga – donekle je popustila. Međutim, još nema znakova da će to popuštanje potrajati duže. Što se tiče kamatnih stopa u evrozoni, glavna stopa refinansiranja ostaće na 1 odsto i u ovom trenutku nema planiranih daljih promena. SAD će se takoĎe držati svoje politike nulte kamatne stope.

Tržišta obveznica

Likvidnost koju je obezbedila ECB bila je odlučujući faktor u prvom kvartalu: stope na tržištu novca su opale pokazujući efekat sličan smanjenju kamatnih stopa. Očekuje se da ECB nastavi da pruža podršku kroz likvidnost i da dugo zadrži kamatne stope na niskom nivou. Stoga se očekuje da prinosi na nemačke obveznice tokom godine ostvare samo umeren rast. Što se tiče državnih obveznica SAD, poboljšan ekonomski razvoj odudara od još uvek niskih kamatnih stopa Federalnih rezervi. Kriza duga i dalje je aktuelna i suprotstavlja se svakoj tendenciji rasta prinosa na referentne državne obveznice.
Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u centralnoj i istočnoj Evropi. Preko 50.000 zaposlenih opslužuje oko 17 miliona klijenata u 3.200 filijala u 8 zemalja (Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Ukrajini). Na dan 31. decembar 2011. godine Erste Grupa je dostigla nivo od 210,0 milijardi EUR bilansne sume, operativni rezultat od 3.627,6 miliona EUR i odnos troškova i prihoda od 51,5 odsto 2/2

Evro i američki dolar – Ko je jači?

Likvidnost koju je omogućila ECB je, po našem mišljenju, imala iznenaĎujuće snažan ublažujući efekat u pogledu krize duga. Od toga je profitirao i evro. MeĎutim, fer vrednost i dalje je 1,27 USD za 1 EUR. „Svetlija perspektiva rasta u SAD ukazuje i na jači američki dolar tokom godine“, objasnila je Mildred Hager, analitičarka HoV sa fiksnim prihodom u Erste Grupi. Ključni rizik u ovom kontekstu ostaje ponovno izbijanje krize suverenog duga u evrozoni.

Zlato i dalje jarko sija

Taj plemeniti metal je u prvom kvartalu 2012. godine jasno pokazao pozitivan trend i apresirao je za 7 odsto. Verujemo da je korekcija koja je započela u jesen 2011. godine velikim delom okončana. Ništa se nije promenilo kod ključnih faktora koji ukazuju na kontinuiran dugoročan trend rasta. Ključni argument, po našem mišljenju, jeste efektivna kamatna stopa koja će još neko vreme ostati negativna i u SAD i u evrozoni.

Tržišta kapitala – trend rasta

„Većina akcija svetskih kompanija u tekućoj godini je dostigla solidne dvocifrene rezultate“, rekao je Hans Engel, strateg za akcije meĎunarodnih kompanija u Erste Grupi. Mada se sentiment investitora popravio, Engel još uvek ne vidi nikakvu potvrdu održivog trenda rasta: „U prvom kvartalu, obimi trgovanja bili su slabi. Do sredine godine očekujemo blago pozitivno tržište, ali nikakav izrazit period rasta“. Svetski indeks MSCI trenutno pokazuje prinos od dividendi od skoro 2,8 odsto i njegova vrednost je prikladno određena prema odnosu cene prema prihodu (PER) od 14. Akcije su još uvek privlačnije od obveznica, a naročito akcije međunarodnih kompanija koje imaju globalno diversifikovane prihode.

Državne obveznice razvijenih tržišta imaju prinose koji su obično daleko ispod prinosa od dividendi po akcijama. Stoga su i akcije relativno dobro osigurane od rizika pada cena. Ta ocena je posebno tačna za akcije iz SAD zbog nižeg pondera akcija iz finansijskog sektora u poređenju sa evropskim akcijama. Trenutno većina tržišta beleži trend rasta, mada u različitoj meri. Na primer, grafikon S&P 500 pokazuje mnogo pozitivniji trend u odnosu na evropski DJ Stoxx Indeks. Posle natprosečnih porasta u prvom kvartalu, berze bi sada trebalo da rastu sporijim tempom. Akcije iz SAD nastaviće da napreduju, dok će evropski indeksi trpeti zbog velikog udela akcija kompanija iz finansijskog sektora i iz tog razloga verovatno će zabeležiti blago negativne rezultate za ovaj kvartal. Brazil i Rusija su nam favoriti među zemljama iz grupe BRIC. Sve u svemu, očekujemo umeren rast svetskog indeksa akcija MSCI za
približno 5 odsto.