Nove mere za kreditiranjeObjavljeno: 17.08.2007 Novosti iz banaka izvor: Narodna banka Srbije Na osnovu činjenice da kreditna aktivnost banaka uovoj godini beleži izuzetno visok rast, Narodna banka Srbije donela mere koje treba da doprinesu smanjenju tempa rasta spoljnotrgovinskog deficita i otklanjanju rizika za stabilnost finansijskog sistema koje u budućnosti može doneti takva kreditna ekspanzija. Samo u prvih šest ovogodišnjih meseci porast kredita iznosio je oko 116 milijardi dinara, što je više od rasta ostvarenog u celoj prošloj godini, koji je iznosio 107 milijardi dinara. Pri tom je rast prikupljenih depozita znatno manji od rasta kredita. Uz tu neravnotežu, Narodnu banku posebno zabrinjava rapidni rast kredita stanovništvu, a pre svega gotovinskih kredita, koji su gotovo u svemu izgubili karakter kratkoročnih pozajmica i postali sredstvo za zaduživanje građana na duge rokove i u velikim iznosima, i to po visokim kamatama. Na kraju juna 2007, sa iznosom od 95 milijardi dinara, ovi krediti su učestvovali sa jednom trećinom u svim kreditima odobrenim stanovništvu. Čak 92 odsto gotovinskih kredita su, u stvari, dugoročni zajmovi, od čega su skoro svi, ili preciznije 97 odsto, odobreni sa valutnom klauzulom. To znači da je 600.000 građana, ili svaki treći zaposleni u Srbiji – koliko ih je inače zaduženo ovim kreditima – istovremeno izloženo i valutnom riziku u pogledu mogućnosti njihove otplate u budućnosti, imajući u vidu da većina njih ima isključivo dinarska primanja. Kada se uzmu u obzir kartice, potrošački krediti i minusi po tekućim računima, koji sa 23 odsto učestvuju u kreditima stanovništvu, ukupna zaduženost građana je mnogo veća, a njihova sposobnost da na duže staze servisiraju svoje dužničke obaveze se zabrinjavajuće smanjuje. Učešće stambenih kredita, na koje se nove mere Narodne banke Srbije ne odnose, u ukupnim kreditima odobrenim stanovništvu dostiglo je 25 odsto. Takva kreditna aktivnost banaka dominantno usmerena prema stanovništvu – u prvom polugodištu krediti privredi povećani su za 19 odsto, a stanovništvu za 28 odsto – doprinosi i povećanju spoljnotrgovinskog deficita kroz uvećanu tražnju uvozne robe i Narodna banka smatra da je njena dužnost da preuzme svoj deo odgovornosti i doprinese rešavanju ovog sve ozbiljnijeg makroekonomskog problema. Donoseći nove mere, Narodna banka Srbije se nije odlučila za administrativno limitiranje mesečnog rasta bankarskih plasmana stanovništvu, što su inače u sličnoj situaciji činile neke druge zemlje u tranziciji, već pre svega za to da svojom regulativom utiče na banke da same bolje upravljaju rizicima u poslovanju. Tako će do kraja ove godine banke bruto plasmane odobrene stanovništvu morati da usklade sa osnovnim kapitalom tako da njihovo stanje bude manje ili jednako 150 odsto vrednosti njihovog osnovnog kapitala. Pošto je do sada to bilo 200 odsto, očekuje se da će ova predostrožna mera doprineti da ne dođe do još većeg rasta ovih kredita, kao i da će motivisati banke da povećavaju svoju kapitalnu bazu. Mera koja je danas objavljena u „Službenom glasniku RS“, a stupa na snagu 27. avgusta, propisuje bankama da ubuduće nenamenske gotovinske kredite mogu odobravati sa maksimalnim rokom dospeća do dve godine. Na taj način onemogućiće se dosadašnja loša bankarska praksa da se smanjivanjem rata, kroz duge rokove otplate ovih kredita, zaobilazi limit po kome kreditno zaduženje ne može preći 30 odsto primanja dužnika. Takođe, očekuje se da će ova mera doprineti legalizaciji novčanih tokova i smanjiti trošenje kreditnog keša na robu koja se prodaje bez računa i plaćanja poreza. Navedene mere neće uticati na nivo kamatnih stopa, samo na rok i visinu kredita kojima se građani mogu zaduživati. Istovremeno, Narodna banka Srbije je obavestila banke o predstojećim supervizorskim merama, usmerenim na unapređenje adekvatnosti procene kreditnog rizika dužnika. Banke će ubuduće morati da kao rizičnije klasifikuju plasmane koje su odobrile stanovništvu sa valutnom klauzulom u slučaju da njihovi dužnici nemaju redovne devizne prilive iz kojih će te kredite moći i da vraćaju. Ove mere će biti donete do kraja godine, a primena će početi sredinom 2008. Takođe, istom dinamikom će biti smanjen limit, sa 30 na 20 odsto, za valutnu neusklađenost imovine i obaveza banke, što treba da doprinese smanjenju deviznog rizika banaka. Ukoliko, pak, ove mere ne budu dale očekivane rezultate, odnosno dođe do prelivanja gotovinskih kredita na druge vrste kredita, s ciljem njihovog izbegavanja, na snagu će odmah stupiti i mere koje bi oročile, na određeni broj godina, dospeće za sve kredite stanovništvu, osim stambenih, i eventualno dodatno skratile rok gotovinskih kredita. Još jedna od mogućih mera, sa dužim rokom za usklađivanje, koja će imati efekte na stimulisanje dinarske, posebno oročene štednje, a time i na jačanje depozitne baze banaka jeste usklađivanje odnosa između odobrenih kredita stanovništvu i njihovih oročenih depozita (oročene dinarske štednje). Za početak bi taj odnos iznosio 2 prema 1, sa tendencijom da se smanjuje na 1 prema 1. Narodna banka Srbije je svesna restriktivnosti ovih mera, ali su one neminovne. Narodna banka će pratiti kreditnu aktivnost banaka i njihovo reagovanje na nove propise i, prema realnim kretanjima, oceniće da li je potrebno da se oni pooštre ili u dogledno vreme ublaže. Pogledajte arhivu novosti iz banaka |
