U ovoj godini je garancija države na štedne uloge građana i pravnih lica u bankama povećana sa 3.000 na 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i privremeno je ukinut porez na ostvarena sredstva od kamata po osnovu devizne štednje (dinarska štednja je i ranije bila oslobođena plaćanja poreza na ostvarenu kamatu). Donet je i niz mera, koji je poslovnim bankama otvorio prostor za povećanje kamatnih stopa na štedne uloge građana.

 

Krajem 2008. godine je u Srbiji, kao i u većini svetskih zemalja, došlo do krize poverenja u bankarski sistem, što je izazvalo i povlačenje štednih uloga iz poslovnih banaka. Ovakva situacija nije išla na ruku poslovnim bankama, ali ni privredi uopšteno, te je došlo do smanjenja kreditnih potencijala banaka, ali i njihove likvidnosti. To je još jedan od niza razloga zbog kojih su kamate na štedne uloge u ovoj godini bile više nego ikada, ne računajući kamatne stope piramidalnih banaka devedesetih godina.

 

Porez na deviznu štednju građana je zakonski privremeno ukinut od 31. januara 2009. godine do kraja 2009. godine. Iako je u vreme donošenja zakona najavljivano da je moguće da će naplata poreza biti obustavljena i u narednom periodu, ukoliko za tim bude potrebe, imajući u vidu visok deficit državnog budžeta, mišljenja smo da će u 2010. godini porez na ovaj vid ulaganja biti vraćen bilo u visini 20% kao i do 2009. godine ili u nešto nižem procentu.

 

Do kraja važenja odluke o oslobađanju od plaćanja poreza ostalo je nešto manje od 4 meseca. Ukoliko do sada niste svoja devizna sredstva oročili na period od 6 ili više meseci, niste izgubili sve šanse da iskoristite ovu pogodnost. Portal Kamatica.com je istraživao mogućnosti ulaganja deviznih sredstava u poslovne banke do kraja važenja odluke o oslobađanju od poreza na ostvarenu kamatu.

 

Poslovne banke u Srbiji nude nekoliko različitih vrsta oročene štednje do 31.12.2009. godine, kada prestaje da važi oslobođenje od plaćanja poreza na ostvarenu kamatu:

 

-         oročena štednja do 31.12.2009.

-         oročena štednja na periode kraće od 4 meseca

-         „stepenasta“ ili „rastuća“ štednja

 

Oročena štednja do 31.12.2009. godine će vam omogućiti da se na uložena sredstva u poslovnoj banci do poslednjeg dana važenja zakonskog oslobođenja od plaćanja poreza obračunava kamata. U ovom slučaju kamata će biti obračunata i pripisana ulogu 31.12.2009. godine i samim tim oslobođena obračuna poreza. Ovakvu mogućnost nude AIK banka, Komercijalna banka, Banca Intesa i Volks banka. Kamatne stope se kreću od 5,5% na godišnjem nivou, koliko nude Volks banka i Banca Intesa, do 7% i 8%, koliko nude Komercijalna i AIK banka.

 

Oročena štednja na periode kraće od 6 meseci postoji u svim poslovnim bankama. Kamatne stope su različite i zavise od perioda oročenja. Najčešći modeli ovakve oročene štednje su na 1 i 3 meseca. Kamatne stope se kreću od 2 do 7%. Pojedine banke nude i nekonvencionalne modele oročenja na vrlo kratke periode, od na primer nedelju dana kod Unicredit banke, uz kamatnu stopu od 2,37% na godišnjem nivou., ili na nešto duže periode, od na primer 2 meseca kod Komercijalne banke i Agrobanke. 

 

Sve popularniji model štednje postaje tzv. stepenasta ili rastuća štednja. Stepenasta štednja podrazumeva da svoja sredstva oročite na duži period (12 i više meseci) sa zadržavanjem prava da ih razoročite i podignete sa računa ranije u delimičnom ili celokupnom iznosu. Ukoliko to pravo i iskoristite, za razliku od klasičnih modela štednje, ovde ćete ostvariti unapred definisanu kamatu za period u kome su vaša sredstva bila na računu u poslovnoj banci. Što duže sredstva ostaju na računu to je veća i kamatna stopa koja se obračunava. Tako ćete u prvom mesecu ostvariti 2,5% na godišnjem nivou, u drugom 3,5% i u svakom narednom mesecu višu kamatnu stopu. U poređenju sa klasičnim modelima štednje, ovaj vid štednje ipak donosi niže prinose ukoliko sredstva ne povučete pre roka oročenja, dok u slučaju ranijeg povlačenja sredstava ostvarujete višu kamatu nego što je to slučaj kod klasičnih modela štednje.

 

Na kraju treba napomenuti da se na deviznu štednju po viđenju (avista) neće obračunavati porez na ostvarenu kamatu u 2009. godini, jer se ona pripisuje ulogu 31. decembra svake godine.

 

Na dinarsku štednju se već nekoliko godina unazad ne obračunava porez na ostvarenu kamatu, a mišljenja smo da će tako ostati i u narednim godinama.

 

 

Tokom sprovođenja istraživanja u pojedinim bankama koje ne nude modele štednje do 31.12.2009. godine, od operatera call centara smo bili ubeđivani da i kod modela oročene štednje koja dospeva u periodu isteka važnosti Zakona, kamata ostvarena do 31.12.2009. godine neće biti oporezovana. Ovo, naravno, nije tačna informacija, jer se porez ne obračunava samo na kamatu koja je obračunata i pripisana ulogu do kraja godine. To znači da se na uloge koji dospevaju npr. u ovom mesecu, a oročeni su pre 36 meseci, ne obračunava porez na celokupnu ostvarenu kamatu, ali se porez obračunava na celokupnu ostvarenu kamatu za uloge kod kojih period oročenja počinje ove godine, a dospevaju posle 31.12.2009. godine.