Redovni mesečni računi (komunalije, električna energija, toplotna energija i sl.) se sem na šalterima konkretnih javnih preduzeća u Srbiji, mogu plaćati i kod gotovo svih banaka.

 

Najčešći slučaj pri plaćanju mesečnih i drugih računa je da se uplata vrši na račun pravnog lica u drugoj banci. Provizije za ovakvu uslugu banaka su sledeće:

 

BANKA	PROVIZIJA ZA PLAĆANJE
	min	provizija u %	Max
AIK banka	-	0,83	-
Alpha bank	25	0,11	-
Banca Intesa	40	1,00	5.000
Poštanska štedionica	10	1,00	15.000
Credy banka	10	0,20 – 0,50	-
Čačanska banka	10	0,30	-
Erste bank	30	0,80	5.000
Findomestic	20	0,15 – 0,40	-
Hypo-Alpe-Adria	20	0,30	10.000
Jubmes banka	20	0,50	8.000
KBC banka	20	0,50	-
Komercijalna banka	25	0,30	5.000
Meridian bank	100	0,50	2.000
NLB banka	30	0,30	5.000
Opportunity banka	12	0,50	4.500
OTP banka	30	1,00	8.000
Agrobanka	10	0,40 – 0,80	10.000
Piraeus bank	10	0,40	-
Privredna banka Beograd	50	1,00	5.000
Privredna banka Pančevo	20	0,40 – 0,80	-
Raiffeisen bank	30	0,25	-
Societe Generale	30	1,00	5.000
Srpska banka	30	0,80	10.000
Vojvođanska banka	10	0,30	3.000
Univerzal banka	30	0,80	10.000

 

U tabeli su date provizije banaka u procentima, minimalna naknada (ukoliko je provizija manja od minimalne naknade, primenjuje se minimalna naknada) i maksimalni iznos naknade (ukoliko je procentualno data provizija veća od maksimalnog iznosa, primenjuje se maksimalni iznos).

 

Rezultati prošlog istraživanja su pokazali da je čak 10 banaka imalo minimalnu proviziju od 10 dinara, dok je danas to slučaj u samo 6 banaka. O povećanju naknada banaka za poslove realizacije naloga za plaćanje još bolje svedoči podatak da su u prošlom istraživanju 22 banke imale minimalnu tarifu do 20 dinara, dok takve minimalne tarife danas ima samo 11 banaka. Kada su u pitanju procentualne provizije i maksimalne naknade, do značajnijih promena nije došlo. Iste tarife kao u rezultatima prošlog istraživanja je zadržalo 9 banaka.

 

Iako je u javnosti poslednjih meseci stalno pominjano povećanje kamatnih stopa po osnovu kredita, u posmatranom periodu su mnogo više poskupele provizije za plaćanje. Kod pojedinih banaka minimalne tarife su poskupele i više od 8 puta. Razlike između minimalnih naknada pojedinačnih banaka su povećane i do 10 puta. Tako se može desiti da za realizaciju potpuno istog naloga u jednoj banci platite 10, a u drugoj 100 dinara.

 

Promene u minimalnim tarifama banaka više pokazuju kratkoročne ciljeve banaka nego inflatorne promene bankarskih marži. Naime, pojedine banke kroz ove tarife pokušavaju da privuku klijente drugih banaka, te da uz obavljanje usluge realizacije naloga, koja ne predstavlja osnovni bankarski posao, potencijalnim klijentima prodaju i druge svoje proizvode, prvenstveno kredite. U periodima ekspanzivne monetarne i kreditne politike se zbog toga marže na sporedne bankarske poslove spuštaju na minimalni, tzv. dampinški, nivo. U vreme finansijske krize i nedostatka sredstava, smanjuje se i kreditno angažovanje banaka, te i zainteresovanost za kreditnim aranžmanima sa klijentima, što dovodi do poskupljenja marži na sporednim bankarskim poslovima, odnosno isključivanja promotivne uloge ovih usluga.

 

Najniže provizije za naloge od 1.500 dinara naplatiće vam Agrobanka, Credy banka, Čačanska banka, Piraeus banka, Vojvođanska banka i Opportunity banka. Naknada za ovu uplatu u pomenutim bankama će biti 10 - 12 dinara. Ukoliko isti nalog realizujete u Meridian banci, platićete 100 dinara ili 10 puta više! Za uplatu od, na primer, 5.000 dinara, najniže naknade ćete platiti u Vojvođanskoj i Čačanskoj banci.  Uplata od 50.000 dinara će vas u Alpha banci koštati 55 dinara, dok bi za istu uslugu u Societe Generale banci, OTP banci, Privrednoj banci Beograd ili Poštanskoj štedionici morali da platite čak 500 dinara! Za velike uplate, preko 5 miliona dinara, najniže provizije ćete platiti u Komercijalnoj banci, Erste banci, NLB banci, Intesa banci, Privrednoj banci Beograd i Societe Generale banci.

 

Posebnim ugovorima sa pojedinim lokalnim i regionalnim javnim preduzećima filijale banaka često omogućuju građanima da neke od računa plaćaju bez provizije. Dobar primer za to je plaćanje računa za Infostan, kod koga se ne naplaćuje provizija kod većine banaka. Neretko se ugovori sklapaju i sa investicionim i penzionim fondovima (banke su često posrednici u prodaji investicionih jedinica), te lizing kompanijama, gde se kod uplata za kupovinu investicionih jedinica ili plaćanja lizing rate ne naplaćuje provizija.

 

Često banke naplaćuju niže provizije ukoliko se plaćanje vrši sa tekućeg računa građana u banci ili se uplata obavi putem elektronskog bankarstva. Mnoge banke vrlo niskim provizijama za plaćanje putem elektronskog bankarstva ili čak i bez ikakvih provizija podstiču korišćenje ovog vida plaćanje, jer je to u interesu i korisnika i banke (korisnik plaća račune „iz fotelje“, a banka izbegava gužve na šalterima bez gubitka klijenata).

 

Provizije banaka su niže i kada su računi primaoca u okviru iste banke (često se u ovim slučajevima provizija i ne naplaćuje). Ovo zbog toga što se deponovana sredstva na računima banke ne prenose u drugu banku. Prve tri cifre u broju tekućeg računa fizičkih i pravnih lica određuju banku u kojoj se nalazi račun. Ukoliko se prve tri cifre vašeg tekućeg računa poklapaju sa prve tri cifre broja računa primaoca sredstava, provizija će vam biti znatno niža ukoliko uplatu izvršite sa računa u Vašoj banci.

 

Postoji i mogućnost davanja trajnih naloga banci da plaća sve vaše mesečne obaveze. U ovim slučajevima banke često naplaćuju niže provizije nego kada vi lično vršite svaku pojedinačnu uplatu, a uz to nećete trošiti raspoloživo vreme za čekanje u redovima na šalterima. Kod ugovaranja trajnih naloga sa bankom preuzimate odgovornost da svakog meseca obezbedite sredstva na računu, koja će biti korišćena za plaćanje dospelih obaveza.

 

Ovo su podaci koji Vam mogu pomoći da uplate vršite uz značajnu uštedu troškova. Sve ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko plaćate veliki broj računa u toku meseca ili ukoliko su vaše pojedinačne uplate velike (školarine, prenos za kupovinu akcija, obveznica, investicionih jedinica i sl.).